Никола Маловић промовисао „Једро наде“ на Међународном сајму „Трг од књиге“

У оквиру 12. по реду Међународног сајма „Трг од књиге“ у Херцег Новом, на препуном староградском Тргу Белависта говорили су књижевни критичар Желидраг Никчевић и Никола Маловић, аутор Лагуниног романа „Једро наде“ који ће засигурно обележити 2014. годину.

Да је ријеч о обимном плаво-белом систему који објашњава логику барока, подразумијева Јевреје и откриће Америке, а отима се тумачењу – говорио је Никчевић пред публиком која је знала да се овога пута на херцегновском Сајму све вријеме догађа нешто необично.

Наиме, један од промотивних слогана Херцег Новог казује да је тај приморски град све вријеме Град писаца, али никада до сада нико од књижевника (Матавуљ, Андрић, Лалић, Џумхур, Костић…) осим Маловића, није се могао подичити тиме да му је херцегновска резиденција управо једина, те да седам књижевних награда којима се, закључно с „Пером деспота Стефана Лазаревића“ овенчао, не долазе у руке писца који има не-морску адресу. Никола Маловић, наиме, управо живи у Херцег Новом.

Приморци и гости, љубитељи писане ријечи и они привучени свјетлима једног од најлепших приморских староградских тргова, присуствовали су, куриозитетно, Маловићевој првој ауторској вечери на Тргу од књиге!

„Прије 30 година имали смо ’Хазарски речник’ Милорада Павића, пре 15 – ’Опсаду цркве Св. Спаса’ Горана Петровића, а данас у српској књижевности имамо ’Једро наде’ Николе Маловића, роман по свему бољи од неколико романа који су се минулих година окитили Ниновом наградом“, казао је пред препуним Тргом, и председницом српског ПЕН-а Видом Огњеновић, критичар Желидраг Никчевић.

Маловић је, прочитавши поглавље „У фризерској бутиги“, у коме се помињу Јевреји и Пераст, маниром да свака нова тема буде занимљивија од претходне, сугестивно казивао о феномену до краја избрушеног романа…

Радња шест година писаног „Једра наде“ прати амбициозног модног индустријалца из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица.

У свијету који потпуно зависи од технологије, еволуирани Гоогле преузео је улогу бога, па надгледа све.

Главни јунак успијева да броди дигиталним лавиринтом, открива како је плаво-бијели дезен настао на Медитерану и којим то чудом упорно опстаје кроз вјекове. У најлепшем заливу на свијету, јунак се заљубљује у необичну мјештанку која ће му открити, не само тајне барока, већ и да је љубав једино што интернет још увек не може да забележи и архивира…

„Једро наде“ је роман о историјском развитку морнарске мајице која је на Медитерану много више од елементарног комада гардеробе. Плаво-бијеле пруге су јединица стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. На приморју је свако ко носи пругастоплаву мајицу ходајућа авантура.

„Капетански Пераст политички је одвојен од сусједног Котора. Има предсједника који тврди да 1492. године ни на једном од три брода с Колумбом није пловио католички свештеник, али јесте тумач за хебрејски“, тумачио је Маловић истраживања Симона Визентала.

Као нико прије њега у роман је уткао логику приморског начина живота и исплео љубавну причу у срцу урбане барокне бајке. Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умијешани Јевреји, католички краљеви и откриће Америке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: