Ник Слотер: Срби су духовити и достојанствени

Глумац Роб Стјуарт присуствовао је у Београду специјалној пројекцији документарног филма „Слотера Ника за председника“.
КАНАДСКИ глумац Роб Стјуарт (52), познатији као приватни детектив Ник Слотер из ТВ серије „Тропска врелина“, присуствовао је специјалној пројекцији документарног филма „Слотера Ника за председника“ у београдском биоскопу „Синеплекс“. Реч је о документарцу који говори о Стјуартовом доласку у Србију 2009. године, „слотерманији“ коју је изазвао, људској топлини коју је осетио свуда – на улици, конференцијама за штампу, концерту који је у Новом Саду одсвирао са панк рок бендом „Атеист реп“, када је засадио дрво јавора у Жаркову, за чијег је почасног грађанина проглашен и где је, у ствари, све почело.
Било ми је потребно три године да завршим овај филм, помишљао сам да нећу успети, али сам сада презадовољан када видим задовољна и насмејана лица публике у сали – обратио се Роб Стјуарт гледаоцима пре пројекције. – Требало је да видите лица људи у Торонту, док су га гледали. Надам се да смо мој агент Марк, сестра Лиза, брат Бранко (пореклом из Србије, а усвојила га је Стјуартова породица као петогодишњака) и екипа која је радила на филму, успели да на платно пренесемо смисао за хумор који имају Срби и достојанство да се суоче са трагедијом. Захваљујем се свима који се појављују у филму, јер су они најбољи амбасадори ваше земље у биоскопима широм Канаде и Америке. Надам се да ћете уживати, а једини разлог што смо снимили овај филм је да вас забавимо.
Да је култна личност у Србији, и то 20 година после емитовања „Тропске врелине“, Роб Стјуарт није ни знао. Син му је на „Википедији“ показао чланак о томе. Мрачних деведесетих, народ је био деморалисан и депресиван, рат је мирисао у ваздуху, инфлација обарала рекорде, без виза није могло да се путује, а спас од свакодневног сивила биле су три сезоне серије „Тропска врелина“, у то време више пута приказиване и репризиране у Србији. Главни јунак са коњским репом у раскопчаној шареној кошуљи „хавајки“, изгледао је као дечко из нашег комшилука. Још је и успешно решавао случајеве. На једном зиду у насељу Жарково освануо је графит „Слотеру Ниче, Жарково ти кличе“ (инспирисао „Атеисте“ за песму „Слотеру Ниче, Србија ти кличе“), а лик Ника Слотера коришћен је и током студентских протеста 1996/97. Пожелео је да сними документарац о овом феномену и 2009. стигао је у Београд. Био је шокиран дочеком.
На аеродрому су га обожаваоци у хавајским кошуљама дочекали овацијама, а десетак студената донело је индексе да им Слотер „овери семестар“. Сви су хтели да се сликају са њим, док је он мислио да га зезају, да нема шансе да је толико популаран. Признаје да му је требао цео дан да укапира како су људи озбиљни. Зашто је Ник Слотер српски херој у филму објашњавају и рок новинар Пеца Поповић, Срђа Поповић, Роберт Немечек… Ту је и снимак са концерта „Атеист репа“ у Новом Саду, поводом 20 година рада, на коме је гитару са њима у песми „Слаугхтеру Ниетзсцхе“ свирао Стјуарт и тако испунио дечачки сан…
НИК СЛОТЕР: УЛИЛИ СТЕ МИ САМОПОУЗДАЊЕ
ПЕТ минута пре пројекције документарца „Слотера Ника за председника“, који је добио прву награду на Загреб филм фестивалу у категорији документарни филм, питали смо Роба Стјуарта шта се дешавало са њим у међувремену.