Нијансе морала
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Путем сателита, стигло нам је обећање из Лондона, да се Душко неће кандидовати за предсједника Црне Горе.
Замислите тај – безобразлук. Докле су стигли ти безобразници. Још би само требало да Мила замијени Милов друг. Али, одахнули смо. Да не нагађамо хоће ли или неће. Ваљало би чути шта мисле и овдашњи тајкуни, да ли би се неко од њих прихватио да буду предсједник. Трпе рекете иза ушију, па још ћуте. По истом принципу, и Цане Суботић могао би се јавити на конкурс за предсједника Црне Горе.
Нико нормалан не мијеша се у њихове моралне профиле, али што се тиче Мила и Душка, на свим вагама, у питању су нијансе. Душко, или Мило – какве ли недоумице. Зар сва та дружина није пројектовала приватну државу коју су оградили ко зоолошки врт – онда оглодали, остављајући само костур. Да су се, којим случајем, нагодили, да су пљачку „ковертирали“ – наставили би и даље са пикницима по азурима и лимбовима, и лубеницама. Али, кад су кренули да пљачкају један другог, кад су кидисали један на другога ко „Мирашеви крмци“, забажђело је пола Јевропе. Па, ипак, да не живимо у илузијама, Душко се неће кандидовати. Њему, поштењачини, важно је само да ослободи народ Црне Горе.
Једном изјавом, не мање одушевио је и други Душко из Подгорице. Читајући са „идиота“ – каже да његова влада неће против воље грађана, и неће зидати вртић уз кордоне полиције. Баш емотивно прочитано са „идиота“ – помоћног екрана монтираног уз камеру. Тако се завршила барска драма: чемпреси посјечени – нема вртића – грађани побиједили. Прецизан опис побједе. Писац једне драме каже: „свака добро описана побједа, нимало се не разликује од пораза“. Долазимо до епилога драме: Душко је хтио показати да је он „здрави“ одрезак депееса. И са свим прилозима, преливима и павлакама, и тај комад надалеко заудара.
И мени је жао барских чемпреса, и просутих суза по пањевима и гранама, али сто пута ми је жалије борова и витих јела из кањона Таре. Некакав Брковић доскитао се горе на сјевер, и покрчио и поарчио цијеле шуме и прашуме, ко да му је ђедовина, и нико од грађанске господе да намрчи ни слово о русвају који је за собом оставио овај депеесовски неписмени тајкун. Грађанска господа црногорска, радије би преко кољена сломила оловку, него написала словце о пустошењу сјевера Црне Горе. Грађанску, дакле „урбану“ господу из Бара, и сличних „урбаних“ крајолика, то никад није узбуђивало. Аутопут је уништио километре обале Таре, а нико да обијели зуба. А, толико интелектуалаца и те господе, макија и ћакија, и фикија и микија, и маја и миа, и, ни, а.
Између наступа и порука двојице Душака, наступао је и специјалац Катнић. „Јесте, то су чињенице, али то није истина“. „Питање није истинито“. Послије ових дефиниција, требало је окадити собу. Катнића можете бацити на ломачу, извести пред стрељачки строј, намаћи му омчу, али не би поменуо име ……………. које стоји у документацији о корупцији Телекома, још документацији достављеној из Америке.
Браво Бећире.
Nadrealistii @u našoj nadrealnoj stvarnosti sve je realno… Složila bih se sa obojicom….
„Jeste,to su činjenice,ali to nije istina“.
Pa da ga nema,trebalo bi ga izmisliti(Katnića).Upravo ono što se trenutno dešava ,vidimo svojim očima, a oni nam kažu, da očima i onome što čovjek vidi netreba vjerovati.
Dragi Bećire,tekst je odličan,ali umjesto morala bi po pitanju ovih hijena morali izmisliti neko novo ime,jer moral bez obzira koliko nizak je za njih nedostižna kategorija.
Lisac nagovori zeca da ode do vuka da ga opsuje.
Zeka ode i opsuje vuka.Ovaj ga izlupa.
Lisac nagradi zeku sargarepom za hrabrost,ponovo ga nagovori da gadja vuka jajima.Vuja ga sada izmlati ko magarca.Lisac ohrabri zeku ponovo poklonom u vidu rotkvica.Opet ga ohrabri junaštvom da ovog puta vuku se pokenja pred kućom.Ali pri pokušaju istog vuk zgrabi zeku.
Uze ajfon pa pozva Lisca:“Ajde brate dodji sa lisicom na večeru spremamo zechiji paprikaš“.
Da ne bude ovako i sa narodom,ili je već bilo.
Autor tematski sjajan,na novonastalu predstavu.