Neutralnost

Piše: Čedomir Antić

​Uskoro će se navršiti mesec dana rata u Ukrajini. Posle početne euforije i bezmalo javno rečenog uverenja SAD i saveznika da će u bliskoj budućnosti pretvoriti Rusku Federaciju i NR Kinu u Srbiju iz 2000. godine – ostaje tužna činjenica da, kako god se rat završio, naše pokolenje u budućnosti neće videti nešto drugo osim oštro podeljeni svet.

Izuzev u slučaju par Nemačkoj privredno komaptibilnih država, koje su odreda bile njen deo u skorijoj ili davnijoj prošlosti, događaji iz 1989. godine imali su sasvim neočekivan ishod.

Svet nije postao jedan, vrednosti koje Zapad baštini nisu postale univerzalne, a SAD i EU su ih usput ili devalvirale ili u potpunosti napustile. Novi „hladni rat“, koji upravo počinje, okuplja dva najveća kontinenta na planeti protiv Zapadne Evrope i njenih, i to ne svih, belih dijaspora.

Ukratko, od sedam milijardi stanovnika na planeti, četiri sa najvećim ljudskim, prirodnim resursima a, uskoro, i naučnim i tehničkim dostignućima, okrenulo se protiv jedne milijarde. Dve milijarde stanovnika žive u slabijim, siromašnijim i po pravilu neutralnim državama.

​Iskustvo sa SAD i EU pokazuje da su oni još pre dvadeset godina ušli u razdoblje opadanja. Nije samo reč o dotrajalom ekonomskom sistemu, o spekulativnom kapitalizmu koji funkcioniše na osnovu prevare ostatka sveta. Ne radi se ni o relativnom opadanju ekonomije, sve većim socijalnim razlikama (korona je grupi od stotinu najbogatijih ljudi Zapada donela pet hiljada milijardi dolara novog bogatstva!), u pitanju su decenije laži u kojima demokratija više ne vredi ni za građane većine ovih država. SAD i EU u krajeve kao što je naš već decenijam izvoze najviše svoje probleme.

​Mi na Balkanu nemamo mnogo izbora. Naše mesto nije u Evroaziji. Naša nacionalna i državna ideja su po pravilu demokratske, a naše društvo slobodno. Nažalost, tokom proteklih decenija pokazalo se da SAD, EU i NATO ne žele da podrže ideale demokratije i slobode na ovim prostorima.
Ostaje nam zato samo da budemo neutralni.

Srbija je vojnu neutralnost proglasila još 2007. godine. Bila je to iznuđena odluka: NATO, koji je tada bio na vrhuncu uticaja u našoj zemlji, ne samo da nam nije nudio stabilnost i sigurnost, već je javno promovisao afirmaciju nezavisnog Kosova (koje u to vreme još uvek nije jednostrano proglasilo samostalnost), ukidanju Republike Srpske, finansirao je pokrete protivne Srbiji u Novom Pazaru, Preševu, Subotici i Novom Sadu, kroumpirao je naše političare i pripremao nas da budemo parija u „vrlom novom svetu“ alijanse.

Još 2002. u programu „Nacrt: Nezavisna Srbija“, predložio sam uspostavu pune, dakle i političke, neutralnosti. To se ne kosi sa idejama evropskih integracija, pošto su i Norveška i Švajcarska deo evropskog ekonomskog sistema a neutralne su i nisu članice. Austrija je deo EU a međunarodnim ugovorima je obavezna na neutralnost. Dakle, sve je u dogovoru.

Da bi se pravedno i slobodno dogovorili, moramo da prestanemo da dozvoljavamo ucene. Tačno je da je naša razmena sa EU oko 70%, ali je istina i da u taj procenat ulaze i krediti koje nam ona daje, nametnuta ekonomska prednost koju ima prema sporazumu o trgovini, te donacije kojima u zemlji stvara trabantsku, autokolonijalnu elitu.

Sada je trenutak da se prenemo. Srbija i RS/BiH nisu u NATO-u, dok Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora nisu ni blizu ulaska u EU. Hoće li NATO da nadoknadi Crnoj Gori milijarde koje su povučene iz Rusije? Hoće li da iz Španije i Italije pohrle turisti u Bečiće, ne bi li nadoknadili 70% turista iz Rusije, Srbije i Srpske, koji ne žele da troše novac u norijeginskom NATO-satelitu?

Vreme je da Balkan pripadne balkanskim narodima. U jedan budući savez treba dozvoliti ulazak svima od Krita do Bihaća i od Jadrana do Crnog Mora. Šta je urađeno-urađeno je: sada treba da se držimo zajedno i – ako već nije moguće da svi budemo formalno nezavisni i neutralni – da se makar udaljimo od sukoba, te da svima ponudimo prijateljstvo i saradnju na ravnopravnim osnovama. Zajedno možemo mnogo bolje i više da postignemo.