Nema dileme da će na izborima u Nikšiću pobediti narod

Ništa kao slabost ne pokreće na nasilje. Reč je obično o kostimografiji straha. Uplašeni galame, nasrću, žele „spasonosni incident“ koji bi za trenutak sakrio njihov narasli osećaj, obično umišljene, ugroženosti njihovih ranije nezakonito stečenih privilegija.

To se upravo sada dešava u Crnoj Gori, ne u posebno originalnoj verziji, ali da, dešava se u duhu „ideologije šume“, koju je u svom prigušenom besu zbog demokratskog poraza prvo najavio niko drugi do Predsednik Crne Gore.

Predsednik kome bi, prema slovu zakona, primarna obaveza bila da brine o miru, a ne da poziva na „gerilske“, „komitske“ i slične forme ispoljavanja frustracija.

Eto, upravo juče, Premijer Crne Gore je sa članovima Vlade na Cetinju položio venac na grob kralja Nikole, a povodom godišnjice njegove smrti. Tom prilikom dostojanstvo skupa narušava grupa bučnih mladih ljudi, koji protokolarnu ceremoniju pokušavaju poniziti uzvicima „izdaja“, „izdajnici“. I, odmah da priznam, nisam poštovalac ove čudne „ekspertske vlade“, a naročito ne njenog premijera. Međutim, poruka da je reč o „izdajnicima“ na čelu demokratske vlasti, koja se juče čula od „Milovih komita“, jeste patološki usklik jedne sociopatske agresije, sa naglašenim gubitkom osećaja za realnost.

Naime, ako je Premijer „izdajnik“ koga je izabrala većina u Parlamentu, onda je i ta većina „izdajnička“, ali ne samo ona. Onda je „izdajnička“ i demokratska većina građana Crne Gore koja je upravo njih, a ne „komite“, izabrala na slobodnim izborima. To znači i da je i većina naroda u Crnoj Gori „izdajnička“, a i sama Crna Gora onda je „izdajnička“ ako je većina „izdajnička“, te je i svako ko ne sledi „komite“ i Mila „izdajnik“. To je i kralj Nikola, koji se sahranio sa trobojkom, a „izdajnička“ je i naša Mitropolija crnogorsko-primorska, kao i njena crkva, sve sa svecima na čelu.

„Izdajnik“ je i Mitrofan Ban, koji je kao Srbin iz Grblja, bio na čelu Mitropolije i Crne Gore, zajedno sa kraljem Nikolom, skoro četiri decenije. „Izdajnici“ su i „antifašisti“ sa trobojkom, i Krsto Zrnov, koga su ubili komunisti, ali i komunisti koji su ubili heroja Zrna. „Izdajnik“ je svaki pojedinac koji ne sledi Mila, jer je „Milo Crna Gora“. „Izdajnički“ su svi oni različiti od njega i „komita“, svako drugo mišljenje, svaki drugi čovek. U ovom osećanju opsade u kojoj se neguje „ideologija odbrane“ Crne Gore od svog naroda, od istine i realnog života, Milove snage podrške svakodnevno bivaju sve malobrojnije, slabije i gubitničkije, jer ljudi ne žele sa ekstremistima i protive se nasilnom izražavanju razlika. Oni se opiru nepoštovanju prema ličnosti drugog, suprotstavljaju se podelama i ne žele više da žive u autokratijama u kojima vlada diktatura jednoumlja, izmišljeni državni udari i hapšenje sopstvenih saradnika.

Zato je narod okrenut budućnosti, sve više i brojnije, svaki dan. Zato nema dileme da će na izborima u Nikšiću pobediti narod, a ne Milo. Narod ne može biti „izdajnički“, ali pojedinac može, a posebno ako zaboravi na narod misleći samo na sebe.

Izvor: Nacionalist