ИН4С

ИН4С портал

Недавно откривен скелет крије причу о једној од најбруталнијих смрти у историји

Савременици су жртву волана сматрали стигматизованом, другачијом, па је узрок крајњег исхода убјеђење проистекло из дискриминације. Жртве су називане "наказама" од стране љуте масе, због ширења куге

фото: Профимедиа

Историја је исписана стравичним погубљењима, од којих и данас онима који читају о детаљима оваквих смрти крену сузе. Од прегршт начина мучења због којих су људи жељно ишчекивали крај, неколико њих носе титулу најбруталнијих.

У Журналу археолошких наука недавно је објављен извјештај о пронађеном средњевјековном скелету човјека који је, према извјештају археолога са Универзитета у Милану, умро веома тешком и болном смрћу, пише Национална географија.

Човек је умро прилично млад, између 17. и 20. године живота током 13. вијека и сахрањен је у близини катедрале у Милану, на сјеверу Италије.

Први утисак о скелету били су видљиви докази о симетрично позиционираним ранама преко руку и ногу, које указују на одређени вид најмерног повређивања. Према историјским записима, археолози су претпоставили да је младић мучен “воланом”, или како је још познато – “точком” или “Катарининим точком”.

Точак је средњевјековна справа за мучење, начин јавног погубљења која је била заступљена кроз већи дио европске историје, готово до раног почетка модерне ере (1500. година). Записи о томе на који начин је точак употребљаван варира у зависности од мјеста и времена, али је суштина подразумијевала брутално ломљење екстремитета, потом њихово увртање и причвршћивање око волана. Повреде су даље продубљиване коришћењем сечива, ватре, тупих предмета, бичева или кљешта. Точак или волан би потом био окачен на шипку, попут заставе и ту би остајао данима или недељама. Уколико жртва не би издахнула у мукама након тог времена, џелати би се смиловали да јој прекрате муке одрубљивањем главе.

Овај вид казне користио се за починиоце тешких злочина, међутим, у дијелу Италије гдје је овај скелет пронађен, “Катаринин точак” се користио за људе осумњичене да шире кугу.

Савременици су жртву волана сматрали стигматизованом, другачијом, па је узрок крајњег исхода убјеђење проистекло из дискриминације. Жртве су називане “наказама” од стране љуте масе, због ширења куге“, објаснили су археолози у извештају.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<