Небојша Стругар: “U“ новине интелектуалних инвалида

Случајно, лутајући интернетом, наишао сам на текст (то се тешко може назвати текстом, па ће зато у наставку бити назван правим именом:U памфлет) “Šta traži crnogorska policija u vekovnom srpskom Baru?“ и са наднасловом “Novoruski Srbin međ‘ montenegrinskom zveradi: Nebojša Strugar NSFM huligan“.

Пише: Небојша Стругар *

U памфлет је објављен 17. јуна 2015. године на порталу U-novine, који се лажно представља као e-Novine, а представља реаговање на мој текст “Полицијска окупација Бара и дискриминација над Србима у Montenegru“, објављен на порталу НСПМ дана 13. јуна 2015. године. У том тексту сам указао на недопустиву дискриминацију над Србима у Црној Гори, са акцентом на полицијску окупацију Бара због рукометне утакмице Србија – Црна Гора, када није дозвољено српским навијачима из Бара да приђу сали ближе од 100 м. Чак ни са картама, само да не би било у сали српске заставе и српске мајице!

Пажљивим поновним читањем мог текста, написаног прије скоро три мјесеца, открио сам разлог реаговања U-novinа и њиховог непотписаног аутора. Наиме, при крају мог текста пише “… када је завршила утакмица у сали, сви на трибинама усташе да иду кући“. Аутор се очигледно препознао у овој болдованој ријечи.

U памфлет је без потписа аутора, кукавички, како и доликује љубитељима лика и недјела Анта Павелића. Разлог је јасан: “јуначки“ страх да му не одговорим српски, онако како заслужује (уши на фијок и пар васпитних шамара).Али, не знају они из U-novina да Срби не ударају инвалиде (па ни интелектуалне), а због физичке диспропорције ни пацове из јазбине под називом U-novinе.

Иначе ниво U памфлета је далеко испод пристојног и поготово писменог, писан чудном мјешавином хрватских израза (тко, урадак, хисторијско право, сустав) и екавице.

U памфлет се углавном састоји од увреда на мој рачун (најблаже су хулиган, лудак итд.), зачињених уличарским псовкама и морбидним хумором.  А објављени коментари U фанатика су на још нижем интелектуалном нивоу и вокабулару него U памфлет. 

Као колатерална штета, од стране аутора U памфлета, приземних увреда нијесу поштеђени ни Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, као и портал НСПМ. Само зато што је мој текст објављен на порталу НСПМ!?

Што се мене лично тиче, част ми је да будем поменут у друштву Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића, па макар и у U памфлету на порталу U-novinе. Озбиљно бих се забринуо да ме U дружина помене у позитивном контексту и то би за мене била тешка увреда.

Докле иде незнавеност и ступидност аутора U памфлета показује и идиотски епитет, којим је частио Његоша: “рахметли владика’‘.

Из сваког реда U памфлета избија нескривена мржња према свему српском: народу, вјери, идентитету, националним и државним интересима. За дивно чудо, Република Српска је овај пут поштеђена.

Иста таква мржња је исказана и према Русији и Новорусији.

Иако у овом U памфлету нема нимало реплике, одговора, аргумената и чињеница, демантијанеког навода у мом тексту, одлучио сам да ипак реагујем.

Не могу због елементарне пристојности, домаћег васпитања и интелектуалне супериорности, као и нивоа овог портала, да аутору пљувања и лајања у U памфлету упутим одговор какав заслужују он и уредник U-novina извјесни новинарски анонимус Петар Луковић. Ипак смо ми Срби у односу на антиСрбе из U-novina супериорни у сваком погледу, почевши од интелектуалног, елоквентног, креативног, културног итд. Чак смо и љепши од њих, које је мржња према сопственим коријенима деформисала.

Не одговарам на ове примитивне, уличарске увреде, зато што аутор заслужује коректан одговор и пристојну комуникацију, него да укажем да 70 година послије рата у Србији нацизам и шовинизам још постоје и чак јавно дјелују. И претходна “жута“ власт и садашња “напредна“ не само да толеришу нацизам и шовинизам U-novina, него су са њима у веома блиским и срдачним односима. Чак је Вучић учествовао у емисији на Пинку са уредником U-novina гдје су један другог промовисали, заборављајући што су, не тако давно, један о другом причали.

Због такве у(в)ређивачке политике U-novina,у свакој правно уређеној држави, у случају тужбе, U-novine би морале да плате велику новчану казну због увреда према Србима као нацији и према бројним извријеђаним Србима који другачије мисле од дружине из U-novina. Али, Србија, под влашћу Вучића и прије њега Тадића, није правна држава. А сјећам се, када је Вучић био министар информисања крајем деведесетих година, за много мање законске прекршаје, гашени су медији и наплаћиване астрономске казне исказане у стотинама хиљада марака.

Исто тако, у правно уређеној држави, дружина из U-novina (аутор овог текста и уредник) би давно били упућени у одговарајућу медицинску установу, гдје би се испитало њихово ментално здравље. Као умишљени новинари, ту би могли да се  друже са својим колегама: умишљеним Наполеонима, умишљеним Хитлерима, а можда налете и на неког умишљеног Анта Павелића (тај би њима највише одговарао). А ако би случајно добили позитиван налаз од специјалисте за психу (у што основано сумњам), онда би били од стране државног тужиоца процесуирани због изазивања националне и вјерске мржње, загађивања медијског простора и тровања људских душа.

У сваком случају, аутор U памфлета и уредник U-novina Петар Луковић треба да се лијече од тешке болести србофобије, русофобије и православофобије, као и склоности да бестијално вријеђају оне који имају другачији став од U дружине и њихових газда са Запада.

Аутор U памфлета, као и уредник и редакција U-novina су себи дали право које нико нема у модерној цивилизацији (ако се ово вријеме може тако назвати) и које је свугдје санкционисано кривичним законима. А то је право да јавно вријеђају (односно српски казано да псују и пљују) све који мисле другачије од њих. То је њима сличнима било дозвољено само у Хитлеровој Њемачкој и у НДХ-у Анта Павелића.

Зато, та дружина за Србе сања нови Јасеновац, прижељкујући за себе улогу по злу чувеног фра Сотоне.

U-novinе су иначе незванични медиј оних НВО из тзв. Друге Србије, које се и у Русији и у Америци зову “страни агент“. У Америци такве своје слуге из других држава (који раде против интереса својих држава) зову “корисни идиоти“. Ови наши корисни идиоти су срећни и поносни, што је баш њима дозвољено да буду корисни идиоти.

Иначе, суштинска примједба на мој текст је што аутор U памфлета сматра да Срби у Црној Гори немају право да се буне и протествују због дискриминације и угрожених људских и националних права. Као и да Срби немају право да имају основна људска и национална права, а да сви други,било гдје, имају легитимно право да угрозе и ускрате Србима било које право.

Поред тога, аутор U памфлета, уредник и редакција U-novina заступају став да све државе бивше СФРЈ имају право да дискриминишу Србе, а да Србија мора свим мањинама да пружи сва права која нема ниједна мањина у свијету, све до права на отцјепљење.

Основни став ове U дружине је најбоље исказао генијални Матија Бећковић афоризмом: “Свако је невин, док се не докаже да је Србин“.

Њихово неписано гесло гласи: “Само мртав Србин је добар Србин. Живи Србин нема право да има било које право, осим да ради и ћути, задовољан што му је великодушно дозвољено да живи“.

Скромни интелектуални потенцијал, као и љигави полтронизам и бескичмењаштво према спонзорима са Запада је исказан у ставу аутора U памфлета “најважнији стратешки интерес Црне Горе је безусловни пут евроатлантских интеграција“. Овдје је нагласак на изразу “безусловни“.

Као што су аутор и остала дружина из U-novina продали (или само предали) себе (и душу и тијело) газдама, они траже од државе Србије и српског народа да такође испуни сваки захтјев и налог који стигне. Ма какав био. Ма колико ненормалан, неприродан и противан државном и националном интересу. Јер, њима су стране категорије: људски и национални понос, државни и национални интерес, част и достојанство. Они мисле да Србија треба све да преда без цијене или прода далеко испод цијене. И територију и ресурсе и људе. По њиховом накарадном тумачењу, тек онда ће бити “уважена“ од њихових газда.

Подсјећам да је и у Црној Гори од 2001. до 2006. године постојао сличан медиј по у(в)ређивачкој политици и по некритичкој кроатофилији, као и екстремној србофобији и православофобији. Звао се “Crnogorski književni list“ (скраћено “CKL“), а био је антицрногорски (у традиционалном значењу те ријечи) и антикњижевни (у лингвистичком и културном значењу те ријечи). То је био само лист, односно загађени и затровани папир. Уредник је био Јеврем Брковић, који је познат по томе што је окупио дружину сличну себи и прогласили су се, ни мање, ни више, него академицима. Иако је Јеврем имао од школе само фризерски занат, ако се добро сјећам.

Вријеме је и да U-novinе заврше на исти начин, као и “CKL“, односно на ђубришту историје. Да не трује и загађује оне који случајно залутају на тај портал.

За крај могу само да приложим стихове бесмртног Јована Дучића из пјесме “Сину тисућљетне културе“, који најбоље осликавају менталитет, карактер и спремност (’’Za dom spremni’’) аутора U памфлета, као и уредника и редакцију U-novina:

Ти незнаде мрети крај сломљеног мача, 
На пољима родним, бранећи их часно 
Китио си цвећем сваког освајача, 
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. 

…….

Бранио си земљу од нејачи наше, 
Из колевке пио крв невине деце, 
Под знамење срама уз име усташе, 
Ставио си Христа, Слободу и Свеце. 

У безумљу гледаш ко ће нове каме, 
Оштрије и љуће опет да ти скује, 
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, 
Ко најбоље уме да ти командује.

 *(Аутор је предсједник Српског просветног друштва – Бар и дугогодишњи српски одборник у СО Бар) 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: