Научници траже рођаке ванземаљских микроба
1 min read
© Foto : GREG WANGER, CALIFORNIA INSTITUTE OF TECHNOLOGY
Тим истраживача саопштио је да су раније ове године испитивали најстарију воду у резервоару на близу 2500 метара испод површине тла, у руднику лоцираном 550 километара сјеверозападно од Торонта. Њихов рад темељи се на извјештају који сугерише да би могао постојати „подземни Галапагос“ дубоко у земљи.
Геолог са Универзитета у Торонту Барбара Шервуд Лолар, чији је тим открио бактерије, које удишу сумпор, дубоко у земљи у канадском руднику Кид, обавиће специјалну анализу како би се открило да ли су оне повезане са другим организмима „дубоко у земљи“, јавља Ен-Би-Си. Према њеним ријечима, резултати би могли бити готови за годину или двије.
Истраживачи сугеришу да би студија могла дати доказе о поријеклу живота на нашој планети, примјећујући да су такве бактерије које су преживјеле без кисеоника дубоко под земљом биле отпорне на тешке услове живота док је Земља још била млада. Штавише, постоји теорија да се живот на Земљи могао појавити у више наврата и да су ови, претходни облици живота, можда још негдје сачувани.
„Буквално смо огребали површину дубоке биосфере. Питање је могу ли постојати читави домени који не зависе о ДНК, РНК и протеинске основе живота каквог познајемо“, рекао је минералог Роберт Хејзен из Геофизичке лабораторије Карнегијевог института.
Физичар са Државног универзитета у Аризони Пол Дејвис поновио је свој став, позивајући се на потрагу за тзв. „животом у сенци“.
„То би се издвојило као кандидат за ’живот у сјенци‘“, рекао је он.
Иако тим Барбаре Шервуд Лоларове није открио никакве знакове „живота у сјенци“ у канадском руднику, чије је дно остало нетакнуто до двије милијарде година, она сугерише да би колеге требало да имају „широко отворен ум“.
