Nakon pada Krivokapića, verovatnija manjinska vlada Abazovića nego vanredni izbori?

U Vladi Srbiji se pomno prate dešavanja u Crnoj Gori, ali mi ne utičemo na dinamiku procesa tamo. U interesu nam je tamo vladaju mir i stabilnost, ali naravno da imamo i povećan senzibilitet za ostvarivanje prava srpske zajednice u Crnoj Gori. Nakon pada vlade Zdravka Krivokapića, u interesu svih građana Crne Gore bi bilo da se demokratski iskazana volja građana sa izbora iz avgusta 2020. godine sada odslika i na sastav organa izvršne vlasti, izjavio je večeras Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Republike Srbije.

Starović je, gostujući u emisiji Signali na Radio-televiziji Vojvodine, rekao da treba da se ispoštuju prava srpskog naroda u Crnoj Gori i da nova vlada mora da se posveti rešavanju četiri najkrupnija problema: da je krajnje vreme da se potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da se izvrši popis građana na kom bi svi građani mogli da se izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, da se razgovara o priključivanju Crne Gore inicijativi Otvoreni Balkan i da se reši pitanje statusa proteranog ambasadora Republike Srbije u Podgorici Vladimira Božovića.

Direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević, koji se u emisiju uključio iz Podgorice, kaže da su večeras održani mirni protesti u glavnom gradu Crne Gore, sa kojih je poslata poruka da je najbolji način da se reši kriza nastala smenom vlade Zdravka Krivokapića i predsednika Skupštine Alekse Bečića taj da se organizuju prevremeni izbori u maju ili junu, zajedno sa lokalnim izborima u 15 gradova Crne Gore.

„U Crnoj Gori postoji ogromno nezadovoljstvo građana učincima vlade Zdravka Krivokapića i građani velikom većinom pozdravljaju izglasavanje nepoverenja toj vladi. Sada je pitanje da li će rešenje biti manjinska vlada koju predlaže URA Dritana Abazovića ili će to biti vanredni parlamentarni izbori. Moje mišljenje je da će najverovatnije biti oformljena nova Dritanova vlada„, kaže Pavićević.

Istoričar Aleksandar Raković podseća da je Krivokapićeva vlada došla na talasu nezadovoljstva srpskog naroda, preko veličanstvenih litija koji su pokrenute u decembru 2019. godine zbog izglasavanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti i da je ta revolucija je bila pokretač pada Đukanovićevog režima.

„Očekivalo se da će se vlada Krivokapića držati dogovora koji je napravljen pre pravljenja vlade, ali osim izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti ostalo nije ispoštovano. Zdravko Krivokapić nije hteo da potpiše Temeljni ugovor, kada je u maju 2021. godine tekst usaglašen i kada je SPC prihvatila neke izmene. On je neposredno pre dolaska u Patrijaršiju odustao, nakon toga je slao razne verzije nacrta Temeljnog ugovora i bacao je prašinu u oči Sinodu SPC, tako da ni oni više nisu znali koja je prava verzija koju treba da potpišu. Poslednja šansa za potpisivanje je bila pre dve nedelje, ali je trebalo potpisati onu verziju iz maja 2021. godine jer je patrijarh Porfirije imao ovlašćenje Sinoda samo za potpisivanje te verzije“, objašnjava Raković.

On dodaje da je Krivokapić definitivno odustao od potpisivanja Temeljnog ugovora, iako njegova vlada još uvek ima pun kapacitet.

„Kada je u pitanju popis stanovništva, prema poslednjim istraživanjima, ako bi se popis sada obavio, broj Srba bi na njemu bio 40 odsto a broj onih kojima je maternji jezik srpski bio bi 60 odsto. To znači da se apsolutna većina u Crnoj Gori izjašnjava da jezički pripada srpskom korpusu“, ističe Raković.

On ističe da URA nije želela da do popisa dođe, a da je Zdravko Krivokapić u međuvremenu ušao u mašinu inostranih nalogodavaca koji su mu sugerisali da do popisa ne sme da dođe.

„Izaslanik SAD Gabrijel Eskobar je rekao da ne treba održati popis stanovništva sa elementima identitetskog izjašnjavanja. Crna Gora se polako vraća svom identitetu, kao istorijska država srpskog naroda. Sa druge strane, Đukanovićeva Crna Gora je bila anti-Crna Gora. U međuvremenu, dobili smo sramnu rezoluciju Skupštine Crne Gore o Srebrenici, a nakon toga i smenu ministra pravde Vladimira Leposavića. Sporazum Krivokapića, Bečića i Abazovića od 8. septembra 2020. godine je nametnuo ponovno priznavanje samoproglašenog Kosova i onemogućio da se vrate sprski simboli Crne Gore, one zastave koje su iznele srpsku revoluciju tokom 2020. godine„, smatra Raković.

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević smatra da je Krivokapićeva vlada imala konstrukcionu grešku u začetku i da je dobila mandat da izvrši temeljne reforme u društvu, a da smo došli u situaciju da vođa narko kartela putuje državnim avionom u Evropu i Latinsku Ameriku.

„Nakon toga, u Luci Bar pronađen je kokain za koji niko od državnih organa nije znao, nego su ih o tome obavestili međunarodni partneri. Sve u svemu, narod je dobio veliko razočarenje. Avgust 2020. je bio prilika da se isprave greške, da se promeni vlast i da se Crna Gora uredi da bude samoodrživa. Umesto toga, najveći izvozni produkt su im bili bezbednosni rizici. Kako ste mogli da dopustite da narko karteli toliko narastu da organizuju ubistva u drugoj državi? Dalje, nije došlo do reforme pravosuđa. Zna se kako je rađena tranzicija u mnogim evropskim državama, ali za to u Crnoj Gori nije postojala dobra volja, plus pogrešni ljudi su se našli na pogrešnom mestu. Krivokapićevu vladu su činila dva kraka koja su sve vreme htela da naprave svoje političke grupacije, koje bi onda marginalizovale postojeće političke faktore“, objašnjava Dobrosavljević.

Kao dobru stranu Krivokapićeve vlade Pavićević vidi to što je nakon 30. avgusta 2020. godine nestao antisrpski sentiment na koji je bila naslonjena politika Mila Đukanovića.

„Prošlog leta su srpski turisti u Budvi dočekani srpskim trobojkama. Drugo, Dritan Abazović je kao etnički Albanac među prvima rasturio lažnu kulturnu matricu Milovog DPS-a, da crnogorski multikulturalizam znači da su svi na jednoj strani okrenuti protiv Srba. Dritan je pokazao da je moguće da politički sarađuju Albanac i Srbin. Jako je zanimljivo da Zdravko Krivokapić odlazi u Beograd, gde ga ne prima patrijarh Porfirije, a kada Dritan odlazi u privatnu posetu Porfiriju dobijamo optimistične poruke da bi Temeljni ugovor mogao da bude potpisan“, navodi on.

Pavićević zaključuje da je Krivokapić zasluženo pao sa mesta predsednika vlade, da je antisrpski sentiment sklonjen iz javnog prostora i da to može da se vidi po mnogim stvarima.

„Kada su u pitanju ekonomska postignuća, imamo taj projekat „Evropa sad“ preko kojeg su povećane minimalne plate, ali nema ekonomskog rasta, nema investicija. Krivokapićevi ljudi su napravili neke preraspodele u budžetu kako bi mogli da izađu na naredne izbore, bavili su se strančarenjem umesto reformama“, smatra on.

Starović potvrđuje da se Srbi konačno osećaju dobrodošli u Crnoj Gori i da je taj duboki rov koji je prokopan i koji je izolovao sprski narod sada zatrpan.

Sa druge strane, na pitanje zašto Crna Gora do sada nije pokazala interesovanje za priključenje inicijativi Otvoreni Balkan, Starović odgovara da je to refleks stare politike koja je podrazumevala postavljanje Crne Gore uvek na poziciju dijametralno suprotnu onoj na kojoj se nalazi Srbija.

„Sada je prilika kada dolazi do političkih promena, ali problem je uvek bio u samom vrhu Vlade Crne Gore. Treba sada da se naprave koraci koji će koristiti izgradnji zdravih odnosa. Mi ćemo nastaviti sa podrškom srpskom narodu u Crnoj Gori. Ne vidim zašto se Podgorica ne bi uključila u inicijativu Otvoreni Balkan, nijedan argument protiv nisam čuo. Da li je ta inicijativa najviše u interesu Srbije? Možda i jeste, ali to nije binarno postavljena jednačina. Neko će dobiti malo više, neko malo manje, ali niko neće biti na gubitku“, zaključuje on.

Izvor: RTV