„Na streljanje pošli mirno kao da smrt nije ništa“ – Krvava bajka, Desanka Maksimović
"Pucajte ja i sad držim čas"
Krvava bajka
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
(1941. — 1945.)
. Prema naredbi nemačkog generala Vermahta Bohmea, prema kojoj za svakog poginulog nemačkog vojnika i 50 ranjenih ljudi sa suprotne strane treba streljati 100 zatvorenika, prvi ljudi su uhapšeni samo nekoliko dana nakon borbe. Kada su uhapšeni prvi komunisti i Jevreji i streljano 542 osobe iz okolnih sela, nemački puk Vermahta utvrdio je da je ovaj broj nedovoljan.
Odlučeno je da se pucnjava nastavi u Kragujevcu. Grad je blokiran, a ljudi su pod nekim izgovorom proterani iz svojih domova, prodavnica i fabrika. Vojnici se takođe nisu zaustavili na školarcima i njihovim nastavnicima. Sve su ih odveli u kasarne na periferiji grada, gde su ostali u strahu sve dok ih 21. oktobra ujutro u grupama nisu odveli na susedne livade i streljali.
Stravična ravnoteža ovih dana osvete je 2.778 ubijenih ljudi i grad obeležen šokom i tugom. Kaže se da nije bilo kuće koja nije imala smrt za oplakivanje.
Jos Zivimo „MI, za koje su Vam Vasi Govorili….
Da Smo Pogana Dripacka Rasa“….
Uvijek cemo Zivjeti MI, za koje Nam i Danas Govorite….
„Da Smo Pogana Dripacka Rasa“….
„Krvava Bajka“ je Progutala Mnogu Nasu Djecu….
„Krvava Bajka“ se Ponovila i Poslije „Krvave Bajke“….
PrkosnA je Snaga i Hrabrost Sjecanja….
Vi, Nikada Odrasli Kragujevacki Djaci….
MATURIRALI STE U VJECNOST….
DA VJECITO ZIVITE U NAMA…. SLAVA VAM….