ИН4С

ИН4С портал

На ивици лудила: Летећи циркус Монтија Пајтона

И док Никшићем ових дана марширају разне колоне оних који му се додворавају да би му засјели на грбачу, у залеђу траје циркус не мање урнебесан од оног под Требјесом. Јер, ово што се дешава са такозваним „тужилачким законима" свједочи о државно - политичком рашомону којем ни Куросава није дорастао.
Емило

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

„Ко то синоћ, ко то синоћ кроз Цетиње прође…”, орило се Никшићем поводом који ни најмање није личио уобичајеном тамбурању, урлању и лупању у шерпе, својственом метанисању разуларене братије окупљене под зеленим барјацима.

Не знам ко је то синоћ прошао Цетињем (Србима и псима је још одавно забрањено шетање), али зато поуздано знам и рођеним сам очима видио да је данас Никшићем промарширала гомила – аветиња. Добро, знам да ће неко рећи да је, макар за предводницу колоне, овјенчану титулом доктора наука и доскорашњом позицијом министрице, ова констатација у најмању руку – претјерана.

Можда и јесте, али кад се паметан нађе међу гомилом лудака, једино је он луд. Јер, ако неко са звањем доктора наука које подразумијева дубоко роњење и широко пливање океаном знања, не види да је брод бушан на све стране и да незауставиво тоне, ако своје име које у свијету науке ипак нешто значи изнајми утопијском пројекту одржавања неодрживог, сам је крив и сам је одговоран за срозавање у блато тривијалности и општег суноврата не само политичких већ и елементарних моралних вриједности.

Сања Дамјановић (Фото: ДПС)

Колона „пратилаца” госпође докторке наука, сваким својим сегментом подсјећала је на фарсу према којој је чувени „Летећи циркус Монтија Пајтона” – дјечја представа. Врхунац ироније која је то била баш захваљујући настојању актера да изгледају озбиљно и самоувјерено, чинио је хорски тропар по којем онај из Растока „рече да од државе нема ништа прече”!

У начелу, овоме се не би имало пуно чега приговорити да, истовремено и упоредо са никшићком циркуском колоном, једна друга колона није замицала пут Спужа, са краћим задржавањем код тужилаца. Дојучерашњи најближи сапутници докторке наука са чела циркуса, од Петра, преко Милутина, Верице, Веселина, Љора… па све до комплетне управе Морског добра свједоче који им је то аспект државе био – најпречи. И, мада се по оној народној „риба која смрди с главе, чисти од репа”, кад се реп очисти ни глава није далеко. А кад дође, а мора доћи, мада ће с овом владом очигледно окаснити, тај тренутак, и предводници циркуса и циркусантима ће доћи из једног нижег дијела тијела до главе и видјеће да су ову несрећну државу и све у њој разурили, опљачкали, дигли на кредите које нико не враћа, на дневнице за путовања из фотеље, на она до Мајамија, Севиље и Дубаија, на виле, станове, јахте и „мајбахе”, управо њени најпозванији „домобрани(тељи). Остарјеле мајке, недорасли синови, жене, сестре, свастике… колона пљачкаша достојна оне Али Бабине из „1001 ноћи”, с тим што је наша ноћ трајала хиљадама и хиљадама дуже.

И док Никшићем ових дана марширају разне колоне оних који му се додворавају да би му засјели на грбачу, у залеђу траје циркус не мање урнебесан од оног под Требјесом. Јер, ово што се дешава са такозваним „тужилачким законима” свједочи о државно – политичком рашомону којем ни Куросава није дорастао.

Весели премијер, осокољен ко зна чиме и ко зна од кога, поново је владајућој већини, на чијој подршци не бих рекао опстаје већ лелуја, опалио жестоки шамар. Окружен гомилицом подржавалаца која се свакодневно осипа, групом попова која је утриповала да је изборна побједа њихових руку дјело, премијер свакодневно демантује себе. И док се хапшењем трећеразредних „кримоса” из врха ДПС грађанима покушава дати додатна доза анестезије како би се озбиљно начета трпељивост продужила, вуку се потези који не само да одржавају већ и додатно јачају основне полуге система једне приватне и на свеопштој пљачки саздане државе.

Здравко Кривокапић

Највећа заблуда којом се покушава обманути јавност, а под којом се, као под димном завјесом, покушава прикрити сервилност и неспособност такозваних „експерата” јесте упорно спиновање мантре како је највећи допринос изборној побједи дала Српска православна црква и како је онај који се фотеље дочепао под њеним покровитељством унапријед амнестиран од сваког гријеха.

Несумњиво је да су литије и отпор безакоњу усмјереом према Цркви покренуле већ посусталу масу незадовољног народа, али није Црква спасавала народ већ народ Цркву. Такође је ван сваке сумње да су, упркос отпору баш те групице попова, (међу којима свакако нијесу блаженопочивши Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије), литије убрзо надрасле своју вјерску суштину и прерасле у својеврстан политички и ослободилачки устанак згаженог народа. Уосталом, довољно је упоредити изборне резултате опозиције из 2016. (упркос „државном удару”) и ове са прошлих избора и уочити да разлика и није тако убједљива и упечатљива да би се њоме барјачило у свакој прилици. А „заслуге” за тих нешто мање од девет хиљада гласова који су донијели побједу, да се не лажемо, много више припадају онима који су спријечили „увоз” гласача из окружења него Гојку Перовићу, Здравку Кривокапићу и дружини око њих, с једне, са све Андријом Мандићем, Миланом Кнежевићем, Дританом Абазовићем и „нашим Алексом, са друге стране, да будемо до краја поштени.

Знам да ће ова констатација изазвати гњев премијерових идолопоклоника и „бранитеља” месијанске позиције неких „отаца”, али као некоме ко дубоко разумије и поштује позицију и улогу Српске православне цркве у Црној Гори, њен допринос њеној државности и трајању, у обавези сам, највише према истини, да „попу кажем – поп, а бобу – боб”, макар био разапет. Или, као што би то рекао Аристотел: „драг ми је Платон, али истина ми је дража”!

Како год да је било, весели премијер и све тања подршка око њега би морали да знају да је изборна воља, прије свега и изнад свега – политичка и да се само енергичним политичким дјеловањем на испуњавању обећаног (поштено) опстаје на власти. Готово свакодневно политикантско цинцулирање и плес по жици разапетој над амбисом народног стрпљења не обећавају ништа добро.

Осим, можда, Миливоју Катнићу и онима у име чије заштите и одбране изиграва дворску луду у часној тужилачкој одори.

Прочитајте још:

Кривокапић: Изгласавањем тужилачких закона прешли би „црвену линију“ у преговорима са ЕУ; не желимо да идемо кривим путем

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “На ивици лудила: Летећи циркус Монтија Пајтона

  1. Odlično rečeno. Bravo gospodine Labudoviću. Valjda je više sve svima jasno, osim onima koji neće da im bude jasno iz njima znanih razloga. Sve je farsa, cirkus, predstava slabih glumaca, amatera. Izruguju se s napaćenim i pravde željnim narodom koji ih je ustoličio tu gdje su. Tu prvenstveno mislim na premijera i njegove ministre ( čast nekolicini izuzetaka ), I za neke popove (srećom to su samo neki), koji misle da su bogom dani, iznad naroda i njegove muke. Nisu naša crkva i vjera koja nas je držala kroz vjekove oni, već narod sabrani u litijana. Kako su se pojedinci uznijeli pa ne vide dalje od nosa. A u narodu bijes kipti.

    16
    5
  2. Svaka cast svakom ali kad se rezim pobedi sa 9000 glasova onda su svi zasluzni, jer niti bi bilo pobede bez crkve i blazenopocivseg mitropolita, niti bi bilo pobede bez stranaka i lidera u tekstu navedenih, a opet ni oni zajedno ne bi pobedili da nije bilo jednog Albanca koji je odrzao svoju rec, a opet ni svi oni zajedno ne bi pobedili da nije Evropi Milo posato teret i da nije aminovala njegov odlazak. Tako da ovo sto se trenutno dogadja je bilo jedino moguce resenje i nije se pokazalo kao rdjavo. Ova vlast ima tri zadatka, da ponisti zakon o veroispovesti, da sredi biracki spisak i da organizuje slobodan popis stanovnistva. Prvo je uradila ukoliko uradi i ostala dva kapa do poda gospodinu Krivokapicu i njegovoj vladi. Oni kojima se zuri zaboravljaju da je samo do njih bilo DPS bi jos vladao tako da neka se smire malo i neka budu zahvalni i Dritanu i Zdravku pa i Evropi sto nam crkvu nisu oteli, mnogo se brzo zaboravljaju neke stvari i mozda je to i razumljivo kod mladjih ali mi potpisnik teksta ne deluje bas kao mlad, lud i brz, uz svo razumevanje situacije jer je Vucko ocigledno namirisao krv pa bi i od Crne Gore da pravi srpsku listu sa kojom ce da dobija 95 posto kao na Kosovu. Nadam se da crnogorci i dalje ne ljube lance narocito ne radikalske i da cemo i mi u Srbiji vrlo brzo da se oslobodimo Ace nevolje pa cemo svi mnogo lakse da disemo.

    10
    8
  3. Dosta toga lijepo receno ali tesko ostvarivo.Mi i danas imamo ostatke OZNE, trideset godina poslije pada komunizma oni su jos u poslu .Zadnjih trideset godina stvorena je mnogo jaka partijska UDBA, gotovo neosvojiva tvrdjava.DB-POLICIJA ,sudstvo i tuzilastvo,stvoreno kao prtijsko uporiste 30 g, ne rjesava se za dva mjeseca, cak ni dvije godine.Ni obicni policajac nije mogao biti ako mu djed nije clan partije.Najmanji problem je Lazovic, Katnic…Brzo ce oni podnijeti ostavke, ali sta cemo sa stotine drugih Lazovica koji ostaju kao skriveni spavaci u svim ustanovama ,ulicama , u svim partijama ,organima, cak i kod tebe gdje ti stolujes uz dobru nadoknadu .Nadam se da se na to ne zalis. Onaj ko uspije da razbije takav sistem u svakoj drzavi bi bio predlozen za Nobla .Nisi ni ti jucerasnji i odlicno znas kako taj sistem radi .

    11
    3
  4. Ja koliko se razumijem u bjelosvjetsku politiku drzim da je montenegro obicni protektorat pod upravom stranih ambasada i monitoringom nevladinih organizacija pa se pomalo cudim pojedincima koji umisljaju da smo mi drzava i to jos neovisna.
    Dakle ni ova vlada ne bi bila formirana da nije bilo nasih ”staratelja” iz bijelog svijeta uprkos litijama i doprinosu gore pomenutih lidera sto implicite znaci da bi smo i dalje na vlasti imali Ali Babu i 40 razbojnika.
    Zato malo strpljenja i uzdrzanosti od jakih rijeci ne bi bilo na odmet svima jer je najlakse prevrnuti ovaj lonac oko koga ste poceli da se gurate.

    18
    3
  5. Znači pored Mickey-a Spajića, dobismo i Monthy-ja Krivokapića… Kolonija bila, konija i ostala…

    15
    5
  6. Najzad da neko progovori jednu ‘krštenu’. Pa makar bilo to i protiv popova. Za ostale smo podavno znali.

    17
    3
  7. Nije ovo ironija gospodine Labudoviću već najobičnija petparačka farsa čiji je po svoj prilici ( istine radi još uvijek to ne mogu stoprocentno da tvrdim, ali naginjem toj konstataciji) glavni cirkusmaher falš premijer Zdravo Krivokapić.

    16
    5
  8. Tačno tako. Ali slijedi metla i to dobra, za sve ove miševe što su provirili iz mekinja. Neće prijeti ti mnogo, uzidali su se dobro u AUTO PUT
    Pa da im ne propadne.

    15
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *