ИН4С

ИН4С портал

Зашто Црна Гора учествује у мисији коју грађани не подржавају: Косово* као полигон за туђе интересе

1 min read

Фото: Министарство одбране

У тренутку када већинско становништво Црне Горе — јасно и недвосмислено — одбија да призна самопроглашено Косово као независну државу, министар одбране Драган Краповић говори другим језиком.

Језиком који, чини се, није састављен у Подгорици, него негдје између Брисела и Вашингтона, упућен структурама које не дијеле ни осјећај, ни историју, ни памћење овдашњег народа.

Наиме, Краповић је приликом сусрета са одлазећим командантом КФОР-а, генерал-мајором Енрикеом Бардуанијем, изјавио да ће “Црна Гора наставити да пружа „конкретан допринос“ НАТО мисији на Косову“.

И не само то — министар је додатно нагласио важност „добросусједских односа“ и „регионалне стабилности“, мислећи вјероватно на оне који годинама систематски врше притисак, дискриминацију и прогон над српским живљем, манастирима, школама и језиком.

Овакви иступи, без консултација са грађанима, без јавне расправе, без политичког консензуса, отварају суштинско питање: Коме се Краповић додворава? И зашто?

Јер, да не буде забуне — народ Црне Горе никада није признао Косово*. Признање из 2008. било је политички наметнуто, без референдума, без гласа народа. Данас, већински српски народ у Црној Гори, као и добар дио других грађана, Косово и Метохију сматра неотуђивим дијелом Србије.

Краповићево хвалисање „евроатлантским вриједностима“ и улогом КФОР-а у „очувању стабилности“ дјелује крајње неувјерљиво у свјетлу чињеница на терену. Какву стабилност доноси мисија која је, под својом заштитом, дозволила рушење цркава, етничко чишћење и прогон преосталих Срба?

Зашто, онда, министар одбране Црне Горе безрезервно подржава присуство снага на територији коју Србија не признаје као независну државу, а чији коначан статус није међународно утврђен? Да ли је ријеч о политичкој трговини, каријеризму, или можда дугорочној амбицији ван граница Црне Горе?

Историја ће дати коначни суд, али дужност јавности је да пита: Гдје је црвена линија? И зашто се она — када је Косово у питању — упорно прелази, без одобрења грађана, без дијалога, без поштовања основног народног осјећаја.

Јер, оно што министар Краповић прећуткује, а што свако зна у својој кући, јесте да издаја не мора увијек бити гласна. Понекад је довољно да буде потписана, у тишини, с осмијехом, под НАТО заставом.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Зашто Црна Гора учествује у мисији коју грађани не подржавају: Косово* као полигон за туђе интересе

  1. Ovo nam je donelo članstvo u NATO. Doneće i mnoge druge stvari. Živi bili, pa videli. Vlasti ne žele da se bore protiv odluka prethodnog režima. Ne žele ni identitetska pitanja, a ni ova druga. Oni su na istom talasu. I samo pevaju Odu radosti i bespogovorno izvršavaju i što treba i što ne treba. Skače nas i na frontove. Ne brinite. Moraju da se dokažu. Narod ih glasao.

  2. Moram prokomentarisati konvertite, ispada da je Duklja i Crnogorci nastali prije dinosaurusa. A u crkvama toboze crnogorskim su oslikani srpski sveci, pa bi valjalo na brzinu nove izmisliti kao i jezik sa tri slova nova, pa ga odma nazvati i drugim jezikom. Samo jedno znam a provjerite i na AI srpska drzavnost je preko 1200 godina. Kad mi nadjete i jednog kralja hr, bosanskog, crnogorskog da datira toliko ja cu postati japanac.

    6
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *