Може ли Трамп да побиједи?

Изборна трка у Америци је увијек подугачка и крвава борба, а овогодишња је свакако била управо таква. Кампање предсједничких кандидата у Америци се готово увијек тичу истих питања: eкономија, мигранти, спољашња политика, оружје, расна питања, абортус, здравствени систем.

Међу Трамповим присталицама, економија (93%), имиграција (82%) и насилни криминал (76%) су водећа питања. Само 18 одсто Трампових присталица каже да је расна и етничка неједнакост веома важна. А још мање њих каже да су климатске промене веома важне (11%). За Kaмалине присталице, питања као што су здравствена заштита (76%) и именовања у Врховни суд (73%) су од највеће важности. Велика већина такође наводи економију (68%) и абортус (67%) као изразито значајне за њихов глас на изборима.

Оно што се мијења, нису нужно одговори на ове проблеме, узевши у обзир да су позиције које се заузимају најчешће већ очекивани ставови двије стране, већ се мијења приступ политичкој кампањи. У досадашњим маркетиншким триковима, од 2016. године када по први пут наступа као предсједнички кандидат и политичар, Трамп је са својим тимом показао да разумије важност тренутка, виралности и заступљености на мрежама у савременом добу.

Зашто Трамп може побиједити?

Већ је био предсједник

У току кампање 2016. године Демократе су покушавале да прикажу Трампа као будућег диктатора. Реторика обије стране довела је до огромних подјела у америчком друштву – како идеолошких, а тако расних и полних.
Ипак, од почетка његовог предсједничког мандата Трамп је смањио незапосленост у црначкој заједници и довео је до историјског минимума.

Познато је да за вријеме Трампа Америка није улазила у нове и веће конфликте. Остварили су значајан напредак у односима са Русијом, по први пут успостављен значајан контакт са Сјеверном Корејом. Извршен је економски притисак на Кину, али и Њемачку, а број илегалних миграната се значајно смањио. Чињеница да Американци сада знају шта је најбоље, а шта најгоре што могу очекивати од Трампове политике, чини тежим да их Демократска партија убиједи у наводну фашситоидну идеологију Доналда Трампа и републиканца.

Атентат

Покушај атентата извршен је 13. јула 2024. нешто после 18 часова по локалном времену на предизборном скупу у близини Батлера у Пенсилванији. Лоше и упитно реаговање Тајне службе и неадекватан одговор Демократа на овај недемократски и нецивилизацијски чин, учинио је да неопредељени гласачи пређу у Трампов табор. Међутим то није једини и највећи разлог, већ Трампова стиснута песница и узвик “Борите се!”, одмах након покушаја атентата. Несрећни догађај створио је једну од најзначајнијих фотографија политичке историје и савременог доба, те додатно привукао мушки дио гласача.

Подкасти

Оба предсједничка кандидата одлучили су да дио свог времена који би посветили традиционалним медијима, ипак опредијеле за подкасте. Тако су и Харис и Трамп имали наступе на најслушанијим подкастима циљајући различите групе. Трамп је гостовао код највећег подкастера Џоа Рогана, али и код популарних стендап комичара Шулца. Камалин тим се одлучио за један од најпопуларнијих подкаста међу женском популацијом, који води Алекс Купер. Ипак, опште мњење је да се у дугим интервју форматима ипак далеко боље сналази републикански кандидат.

Афро-американци и латино гласачи

Трампов напредак међу црним и латино гласачима могао би му донети побједу у државама Sun Belt-а, са потенцијалним побједама у Аризони (где је око 20 процената гласача хиспанског порекла) и Џорџији (гдје нешто мање од 30 процената гласача чине црнци). Ово би му могло помоћи да задржи и Сјеверну Каролину, чиме би прекинуо Камалин покушај да прошири своје шансе.
То значи да је Камали преостао Rust Belt или ништа, док је Трампу потребна само једна од следећих држава: Мичиген, Пенсилванија или Висконсин. Може се аргументовати да је било која од њих најбоља шанса за Трампа.

Висконсин је најпријатељскији према Републиканцима: Бајден је побиједио са мање од једног процента разлике 2020, у поређењу са већим разликама у Пенсилванији и Мичигену. То је и најбелија држава, са 58 процената гласача у 2020. који спадају у ту кључну групу белих гласача без факултетске дипломе.

Пенсилванија није далеко од Висконсина по питању партизанства, а то је уједно и најпосјећенија држава за оба кандидата.

Иако је Мичиген најлибералнији од те три државе — Бајден је побиједио са скоро 3 поена разлике 2020. године— значајна популација арапских Американаца у тој држави могла би представљати јединствену претњу за Херис јер се није дистанцирала од предсједника у вези са ратом на Блиском истоку.
Занимљиво је да те три државе готово увијек гласају на исти начин, као што су то учиниле за Трампа 2016. и за Бајдена 2020. Последњи пут када нису гласале исто било је 1988. године, када је Висконсин био једна од само десет држава која је гласала за Мајкла Дукакиса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: