Молитвени шапат пред кивотом Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског
1 min read
Монахиња Теодора Васић
Роде српски, роде храбри и многострадални, знаш ли да сви свети твоји, непрестано, тихо и усрдно приносе топле, заступничке молитве пред престолом Христа Спаситеља, за твоје покајање, спасење и васкрсење?
Знаш ли каквом љубављу, бригом и оданошћу горе њихова срца, док ти спаваш и заносиш се собом и туђином? Зашто тако лако одбацујеш и заборављаш твоје најверније, најбоље синове и кћери? Не дај да туђе засени и погази твоје! Погледај рођени, колико векова, колико душа прохујаше над твојом освећеном, крштеном земљом, и у вечност се узнесоше због светих врлина, и богољубља и братољубља!
О, какви бисери сијају у твоме имену, радуј се роде мој српски, роде православни! Радује се Београде, престони граде, похвало светога деспота Стефана, ево засија и ћивот Светога Христовог исповедника Доситеја у теби!
Граде моје бели, владика свети је твоје чедо, рођено и опојано у теби! Србијо! Видиш ли да су болови и страдања свих српских мученика и новомученика, и светог владике Доситеја, заправо крила твоја, којима ћеш као голуб Христу Богу у наручје да полетиш. Њихове свете ране душа и тела, сплеле су венце око твога бића и имена. Узвеличај их, спомен великим им учини и не заборави своје најоданије синове и кћери. Својим светим шапатом и сузним молитвама, они разбијају таму коју ти туђини облаче као потврду за предају и продају.
Они те виде боље но што ти себе видиш, и воле те више него што ти умеш да волиш себе и своје. Роде мој чудесни! Њихове су сузе и уздаси-роса и сунце твојој зори и јоргован су твоме пролећу. Владико Свети! Треблажени, многонамучени, Доситеје Богом прослављени, славом увенчани, велики сине своје Српске Цркве и свога рода витешкога, принео си себе као благопријатну жртву за веру, за нас. Пастиру добри! Љубав је твоја према Богу и роду запечаћена, твојим страдањима, болом и исповедништвом.
