Могу ли се Брисел и Москва ипак вратити на ,,Јужни ток“?

Након обуставе изградње Јужног тока и најаве Москве да ће Европа морати да се снабдијева гасом преко Турске, стручњаци сматрају да није искључено да ће се по окончању украјинског сукоба Европска унија и Русија вратити на пројекат „Јужног тока“. Такође, стручњаци наглашавају да руски енергенти ипак остају најјефтинији за европске потрошаче.

Предсједник Удружења за гас Војислав Вулетић сматра да „Турски ток“ неће бити изграђен, већ да је једино Јужни ток реално рјешење за енергетску безбједност Европе. Према његовим ријечима Грчка, Македонија и Србија немају довољно средстава за изградњу наставка гасовода од турско-грчке границе.

„Ко ће да гради тај гасовод? Мислите да Европа има пара — нема ни Европа. Само Руси могу да граде тај гасовод и да спасу Европу од несташице гаса“, рекао је он.

Сарадник Института за европске студије Горан Николић такође сматра да Србија треба да набавља гас и друге енергенте из Русије, јер је то најисплативије рјешење. Према његовим ријечима, односи Србије и Русије су засновани на обостраним интересима, јер је интерес Русије да има поузданог потрошача, а Србије да има најјефтиније енергенте.

„Није исплативо правити гасовог испод Атлантика, и увоз гаса из земаља преко тог океана би и Србију и Европу коштало дупло скупље. Говорило се и о идеји да се гас довози из Азербејџана и Туркменистана, међутим Азербејџан не може ни 10 милијарди кубика годишње да обезбиједи док је, напримјер, капацитет планираног ’Турског тока‘ износио 63 милијарде кубика“, поручио је Николић.

Истовремено, замјеник директора Руског центра за стратешко истраживање Игор Прокофјев је рекао да је удио Русије у укупном енергетском билансу Европе једнак реалном удјелу Русије у укупним свјетским залихама енергената. Он је рекао да енергетска сарадња са Европском унијом изгледа тако што Европа види Русију само у улози снабдијевача енергентима, док Русија тежи да постане партнер.

„Разлика је у томе што бити снабдјевач подразумијева да сте ви купили гас и то је то. А Русија жели да буде партнер, што подразумијева не само снабдијевање, већ транспорт, прераду и на крају крајева, излаз на крајњег корисника. Русија је земља која жели да заузме своје мјесто у свјетској економији 21. вијека, а не само да буде снабдијевач“, закључио је Прокофјев.

Подсјећамо, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је да земље Балкана у наредним мјесецима треба да се опредијеле како ће се снабдјевати гасом када за четири године истекне уговор о транспорту руског гаса преко Украјине, подсјетивши да је „Гаспром“ чврсто изнио став да, када уговор буде истекао, транспорт гаса више неће ићи тим путем у Европу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: