Сенка која недостаје: Необјашњив нестанак статуе Меланије Трамп
© AP Photo
Тамни облаци спустили су се над Севницу, мирни словеначки градић, баш у часу када је бронзана Меланија нестала. Није било најаве, ни звука, само празно постоље – хладно, одсечено код чланака, као да је сама фигура устала и отишла својим путем.
Била је то друга статуа. Прва, дрвена, ишчезла је у пламену као каква жртва древним боговима. Изгарање је дошло ноћу, остављајући за собом само угаљ и питања. Ова друга, изливена у бронзи, била је покушај да се облик сачува, да се сенка материјализује. Али ни метал није био довољан да заустави оно што делује као неумољива сила — или упозорење.
Полиција каже: крађа. Вајар каже: неко је одсекао. Гардијан преноси: нестајање. Али у Севници људи шапућу: нешто се пробудило.
Вајар Бред Дауни, Американац у потрази за митом, излио је ову бронзану госпу у природној величини и поставио је као огледало успомена. Али можда се у металу задржало више од облика. Можда се дух Меланије, или бар оно што је представљала — одраз моћи, лепоте и хладне удаљености — није слагао са окружењем које је памтило неку другу, топлију Меланију.
Неки кажу да је статуа однета као политичка порука. Други верују да је ово дело колекционара опседнутих симболима моћи. Али трећи, они што ћуте и гледају у маглу преко Саве, тврде да бронза није нестала — већ се вратила ономе чему припада. Као да је у земљи Севнице, дубоко испод корена, нешто било узнемирено, и статуа је била само привремени застоје у равнотежи.
Шта се догодило с бронзаном Меланијом — није важно. Права прича је у ономе што оставља за собом. У празном месту на ком је стајала. У сенци која недостаје.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
став државе према уса …и натоу … дал словеније јер словенија не би смјела ка што никад смела и није …ал став и о природи еу …исказан тим што 2. пут већ уништитељи нису откривени нит процесуирани …јер утицај имају …