Модернизована „Ајкула“, најсавршенија совјетска подморница
1 min read
Руска
Вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 971 „Штука-Б“ су познате на Западу као „Ајкуле“ и један су од најсавршенијих примера совјетског војног наслеђа. Постоји легенда да су Американци подморнице претходних генерација, које су конструисане у СССР-у, називали „бучним кравама“ јер су се чуле издалека. Али све се променило.
Подморнице пројекта „Штука-Б“ су конструисане седамдесетих година прошлог века као совјетски одговор на појаву подморница треће генерације „Лос Анђелес“ и „Охајо“ на Западу. „Штука-Б“ је углавном била слична подморници од титанијума пројекта 945 „Баракуда“, али је у конструкцији уместо титанијума коришћен челик.
Титанијум је, наравно, лакши и чвршћи од челика, али је много скупљи. Зато је конструисано свега неколико примерака „Баракуда“, а подморнице „Штука-Б“ су уврштене у масовну производњу. Истовремено, подморница је била препуна технологија које апсорбују звукове (турбине новог типа, специјалне „јастуке“ испод опреме, гумене танке слојеве) и имала је један од најнапреднијих хидроакустичних система — све то у комбинацији са превасходним карактеристикама брзине и могућношћу да зарони до дубине од 500 метара.
Заобилажење западних ограничења
Управо је „Штука-Б“ носила невиђени у то време бродски вијак са побољшаним хидроакустичним карактеристикама и смањеном брзином окретања. Први пут на подморници ове класе, вијак је био опремљен сечивима у облику сабље, што је такође позитивно утицало на буку подморнице. Вијци су били направљени коришћењем високо прецизних машина за обраду метала, купљених од компаније „Тошиба“, заобилазећи ограничења Координационог одбора за контролу извоза, који је током хладног рата био одговоран за то да до СССР-а и других совјетских земаља не доспевају стратешки производи и технологије.
До краја 1970-их година пројектовање подморница пројекта 971 је већ било завршено, али тада су се појавиле информације о опремању америчког ривала — нуклеарне подморнице „Лос Анђелес“, новом хидроакустичном станицом са дигиталном обрадом сигнала, која је значајно смањила утицај сопствене буке на рад акустичара (акустичари су специјалисти који уз помоћ сигнала и буке одређују који објекти се налазе у мору). Поред тога, постало је познато да ће нове америчке подморнице носити крстареће ракете дугог домета које могу да наносе ударе чак и по копненим циљевима. У СССР је већ била у току израда таквих крстарећих ракета „Гранат“, па је донешена одлука да се нове подморнице опреме њима.
Русија позајмила Индији „Чакру“
У прве подморнице пројекта није било могуће укључити све иновације, и зато су, с времена на време, бродови били опремљени новим радио-електронским системима, средствима за откривање непријатеља и усавршавани су на различите начине. Серија се показала као једна од најимпресивнијих, укупно је конструисано 15 нуклеарних подморница.
Флота СССР је добила прву подморницу 1984. године, а последњу подморницу пројекта „Штука-Б“, К-335 „Гепард“, одбрамбена индустрија је предала морнарици Русије 2001. године. Касније је завршена још једна подморница К-152 „Нерпа“, коју је под именом „Чакра“ изнајмила морнарица Индије на дужи период.