Митрополит Амфилохије увијек везан за Бога и истину
Митрополит Амфилохије
Пише: отац Гојко Перовић
Средином децембра митрополит Амфилохије се вратио из једномјесечне канонске посјете епархији СПЦ за Јужну Америку, којом он лично администрира. Има томе неколико година, од како је своју мисионарску пажњу посветио нашим далеким рођацима, потомцима оних наших сународника који су прије једног вијека напустили ове крајеве и населили Аргентину, Уругвај и друге јужноамеричке земље.
Митрополитови утисци о тим нашим сродницима казују да се њихов православни идентитет, њихова народна самосвијест, свела на „остатке остатака“ и да је друга деценија 21. вијека била посљедње вријеме, тзв. крајњи моменат, за одлазак православних мисонара из Црне Горе међу њих.
Међу њих који су у великој мјери асимиловани, и језички и културно и духовно. Тај црквени посао и покушај да се тамошњи православни живаљ обједини и утврди у вјери својих предака, представља велики духовни подвиг. То је дјело на које се чекало више од пола вијека. У том крају свјета митрополит је поставио своје помоћнике: у Аргентини архимандрита Кирила Бојовића (бившег професора Цетињске богословије и асистента математике на Универзитету ЦГ), свештенике Естебана Јовановића, рођеног Аргентинца (старином из Ћеклића) и Бранка Станишића (из Бјелопавлића); у Бразилу свештеника Марка Обрадовића (свршеног богослова Цетињске богословије); у Еквадору јеромонаха Рафаила Чепрнића (из Боке Которске)…
Рекло би се да је овај посао тежак, готово немогућ… али такве послове тражи и воли митрополит Амфилохије. У ове дане, када прослављамо 25. годишњицу његове владичанске службе на Цетињу (устоличен 30. 12. 1990.) и три деценије од како је хиротонисан за епископа, можемо бити слободни да закључимо, како њега одликује избор захтјевних послова и одабир оних дјела која изгледају неостварива.
Његош, његов претходник на цетињском владичанском трону је завапио и пожелио да „буде што бити не може“, а Обилића, косовског јунака, описао као човјека који је јурнуо на непријатеља „презирући људско ништавило и плетења безумне скупштине“. Рекао бих да су ове двије Његошеве мисли (а обје су препјевани и препричани библијски стихови) одредиле дјеловање владике Амфилохија. Тачније, његов карактер и његово схватање служења Богу, лијепо су се уклопили у те мисли као у неке лозинке и заповијести, које су морале да се остваре.
Ово није прилика за набрајање свега што је учинио и постигао овај црногорски митрополит, а знамо да је учинио много за црквени живот Црне Горе. Наиме, он још увијек, веома активно, дјела. Јесте, међутим, прилика да се његово дјело сагледа и квалификује као храбро. То је дјело које служи Богу и које не тражи компромиса са промјењивим људским резонима.
Увјерио сам се да он никада није тражио компромис ни за себе самог, ни за оно што би њему тренутно годило, или што би му као човјеку било лакше. Митрополитов избор је увијек везан за Божију Истину и за оно чињење које би ту Истину што прије и што јасније показало свијету. Над главом му вјечито стоји оно упозорење апостола Павла како „пролази обличје овога свијета“ што значи да нема много времена за чекање, али и да не треба робовати формама и пролазним мишљењима овога свијета. Оне, наиме, пролазе и врло се брзо мијењају… а Божија Истина је непромјењива.
И није тако храбар само овај Амфилохијев одлазак у Ј. Америку, већ и многе друге иницијативе које је покренуо, а које су, у почетку изгледале неизводљиве. Многи који слушају његову проповјед и гледају шта он ради због тога прослављају Бога, а има и оних којима није јасно његово дјело. То је, у великој мјери, због тога што ови други, прије свега, не разумију Бога, кога митрополит проповиједа. Христос је пркосио оној физичкој и историјској чињеници Крста.
Фактицитет Крста сводио се, прије Христа, на сигурну смрт и готову пропаст, али Господ је видио даље и открио више од тога. Сљедујући тог и таквог Бога, Амфилохије није узмакао пред чињеницом голе момишићке ледине, него је устрајавао до непобитне чињенице да је Саборни храм Васкрсења у Подгорици, једини храм у православљу кога су заједнички освештали патријарси Васељенски и Московски! Идући за тим Богом, Амфилохије је обновио рад Цетињске богословије у условима када за то није било никаквих услова! И тако, без услова (?!), до данас је из те обновљене школе изашло 19 генерација свршених богослова, њих преко 350… Без услова је покренут рад црквеног радија Светигора, без услова је обновљена литија на Румији, и толике, многе друге литије у сваком већем црногорском граду…
Нигдје у Сунчевом систему, па ни шире у васиони, нема услова за живот. Сљедствено томе, не би требало да их има ни на овој планети. Па ипак, неким чудом и мимо сваке људске логике, овдје живот буја. Митрополит Амфилохије служи том животу и Ономе који га је овдје установио. Понекад, неким чудом и често, мимо сваке људске логике.
Аутор текста је ректор Цетињске богословије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Cejovicu, ovo je tacno sto pises.
Ipak, nisu svi episkopi jeretici, mnogo se ne slazu sa ekumenizmom, ali nemaju hrabrosti da ispovijede vjeru.
Ruski patrijah je jeretik i agent KGB-a. To je ucenik cuvenog KGB agenta i tajnog papo katolickog kardinala Rotova, koji je umro u narucju rimskog pape. Dobio je srcani udar, bas kada je bio kod rimskog pape.
Konstatinopoljski patrijah je takodje jeretik i mason par exelans. Njegova dva prethodnika Atinagora i jos jedna budala, ne znam kako se zove, su sahranjeni u metalnom blindiranom kovcegu, jer su se po samrti ekspres usmrdjeli da je bilo neizdrzivo sahraniti ih normalno. Normalna sahrana patrijaha je da su oni potpuno otkriveni i u sjedecem polozaju Ocevici svjedoce, da su ova dva masona jeretika i pored metalnih blindiranih sanduka nesnosno smrdjeli. Vartolomej je samo njihov naslednik i jos veci ekumenista i jeretik od njih.
Ruska moskovska patrijasija se zove petim odeljenjem KGB-a, to je ono odeljenje zaduzemo za borbu protiv Crkve Bozije a konstatinopoljska patrijasija je samo drugo ime za konstatinopoljska masonska loza.
Dakle, to sto ja pricam dobro znaju kvazi patrijasi moskovske i konstatinopoljske parasinagoge, kao sto zna vecina monaha sa Svete Gore, koji su izdali pravoslavlje i koji pominju na liturgijama jeretika Vartolomeja.
Na svetoj Gori postoji samo jedan pravoslavni manastir, koji ne pominje jeretika Vartolomeja i to je manastir „Esfmingen“ a ti monasi su pod stalnom presijom i svetski ekumenisti pokusavaju svim silama da ih istjeraju sa Svete Gore. To je najveci manastir na Atosu sa nekoliko stotina monaha.
Pored tog manastira, postoje monasi isposnici na Karulji (jedno nepristupacno mjesto na Atosu) koji su ziloti. Svi ostali su izdali i Hrista i pravoslavlje.
To da su svi oni jeretici (Kiril i Vartolomej) bili na osvecenje jednog jeretickog hrama (hram u Podgorici je trenutno jereticki hram a ne pravoslavni) je potpuno razumljivo jer je i gospodin lazni arhiepiskop Radovic takodje jeretik i druzi se sa njemu slicnim.
Ali da ne bi ocajavali, pravoslavlje postoji i postojace do drugog dolaska Hristovog i ono je danas u grckim starokalendarskim Crkvama i ruskoj katakombnoj Crkvi, rumunskoj starokalendarskoj Crkvi i onim Crkvama iz bivse ruske zagranicne Crkve, koji nisu pristali na sjedinjenje sa moskovskom ekumenistickom patrijasijom. U Srbiji su pravoslavni oni koji pripadaju i imaju opstenje sa ovim Crkvama koje pomenuh.
Sto se tice mojeg nepoznavanja Crkve, molim gospodu kriticare da citiraju sta kazu Sveti Oci za one koji su jeretici ili za one koji sa jereticima imaju opstenje.
Naprimjer, sta Sveti Oci kazu za one koji pale svijece sa sinagogama ili sa onima koji to tolerisu.
Pravoslavlje nije ono sto prica Risto Radovic, nego ono sto nam je ostalo kroz Sveto Predanje i ono sto uce Sveti Oci. Zato, mjera pravoslavlja nije ono sto kazu: Risto, kiril i Vartolomej, nego ono sto uci Hristos i Sveti Oci, ono sto su ucili i crnogorski mitropoliti sve do dolaska Rista Radovica na celo Mitropolije.
A evo, MOLIM VAS, pogledajte gdje je SPC skoro 60 godina organski clan i pogledajte kako izgleda ova divna organizacija za koje sveti Risto od Morace kaze da je za nase spasenje:
https://www.youtube.com/watch?v=wDuGOMVxB9c
Чејовићу, ти се вјероватно исповједаш код мираша?
Cejovicu, to sto ti pricas ne zna ni ruski ni carigradski patrijarh, ni monasi sa Hilandara ( svi su oni bili na osvecenju Hrama), nego tebe da cekamo da nas prosvijetlis!
A ti Misja – nijesmo ih posrbili, nego cemo tebe pitati…a ha ha ha
Jeste li posrbili kojeg crnogorca u Latinsku Ameriku ?
Нажалост закаснили смо је јер су они су већ полатинизирани и покатоличени.Прави Црногорци.Да се види како су лојални држави (Аргентини,Чилеу или Боливији) сви имају шпанска имена.Чуо сам за имена виђенијих „Црногораца“ у лат.Америци:Eduardo Vuletić.Horhe Milton Kapitanić- Popović,Huan Knežević..,ориђинал црногорска из старе ЦГ… И чини ми се да говоре само шпански,а тзв „црногорски“ ни да бекну 🙂
Ја знам да би ти Мирсо (komšija,*****,ragnar,) паштуне са сјевера хтио да их потурчиш.Али ето нешто вам се не иде у латинску Америку.Какав је положај хришћана у вашим доминантно исламским демократијама видимо сваки дан.Султан од Брунеја забранио прославу Божића.У Египту старосједиоци Копти наследници фараона скупљају секундарне сировине,у Ираку хришћана више нема а богомоље порушене,У Сирији колијевци хришћанства хришћани се исељавају или морају да плаћају ,,порез,, исламској милицији.У Турској , у Константинопољу број православних Грка сведен испод 5000 а величанствена Аја Софија претворена у џамију.Да не говорим о мањинама типа Јазида, Алавита према којима се врши геноцид од стране већинских сунита.И поред свега ова хришћанска Европа вам отвара врата а ти Срби и Србија које толико мрзиш је примила 500.000 избјеглица из Сирије,Ирака,Авганистана… твојих рођака.Уразуми се напокон мој паштуне и прогледај.Видиш и Црној Гори како вас лијепо пазимо.
Zaboravili ste par vrlo vaznih cinjenica u vezi gospodina Mitropolita, pa cu sebi dati slobodu da vas dopunim:
1. Gospodin Mitropolit je jedan od najodgovornijih ljudi u SPC koji su izdejstvovali ostanak SPC u satanskoj svetskoj crkvi, zvanoj „svetski savez crkava“, cime je SPC prestala biti pravoslavnom Crkvom i postala ogrankom saveza necastivih. Gospodin Mitropolit je imao nemjerljivu ulogu u sprecavanju izvrsavanja odluka Sabora SPC o izlasku iz ove ogavne organizacije i zajedno sa jos par „justinovih ucenika“ blokirao je ovu blagocestivu ulogu sa argumetom „clanstvo SPC u svatskom savezu crkava (satasnkoj crkvi) je za dobro srpskog naroda“.
2. Njegovo preosvestenstvo, arhiepiskop crnogorsko primorski Amfilohije je takodje glavni ekumenista u SPC, zbog cega su ga rimske pape darivale sa naprsnim krstom i kardinalskim prstenom, prstenom, koji rimski papa poklanja iskljucivo rimskim kardinalima.
3. Zbog organskog clanstva SPC u jednoj antihriscanskoj organizaciji (svetski savez crkava) i to skoro 60 godina, zbog upornog ostajanja u toj organizaciji i zbog ekumenizma, sa srpskog naroda je sisla Blagodat Bozija, srpska Crkva je prestala biti pravoslavnom i za sve ove nesrece u poslednjih 20 godina mozemo zahlvaliti nasim divnim arhijerejima jereticima, prije svega „svetom“ Ristu od Morace.
4. Gospodin Mitropolit je takodje bio sef citave operacije otklanjanja vladike Artemija sa trona eparhije rasko prizrenske i proganjanje nekoliko stotina monaha sa Kosova a sve ISKLJUCIVO zbog antiekumenizma vladike Artemija i njegovog monastva a po direktnom naredjenju vaznih faktora za zapada.
5. Sto se tice svih tioh silnih crkava i hramova izgradjenih uz pomoc Mitropolita, VEOMA vazno je napomenuti da to vise nisu uopste pravoslavni hramovi, nego hramovi svetskog saveza crkava ili kosmicke crkve i da u te hramove istinski pravoslavci uopste ne bi trebalo da idu, sve dok se na liturgijama u njima pominje bilo koji clan svetskog saveza crkava.
Tako da razlog za proslavljanje rada ovog „divnog“ arhijereja jeretika, svakako ima, ali razlog za proslavu ima djavo i njegove sluge a ne pravoslavan narod.
Ништа ти, Цејовићу, не знаш о Цркви Православној. Чак не знаш ни како се ословљава један Митрополит. Пишеш глупости, простачки и вулгарно вријеђаш Његово Високопреосвештенство, па и нијеси далеко од овога испод тебе, који највеће Србе погрдно зове „посрбицама“, а себе и своју издају предака не само да не види, него се са њом и поноси. Исти сте ментални склоп, само на различитим половима, неваспитани и задрти кому-натисти, екстремисти и псовачи најугледнијих међу нама. И све то на туђем писму, на латиници!
Nisam znao da ima i ovakvih cejovica ka sto si ti izrode. Mani se ti naseg Vladike AMFILOHIJA ,eto tebe mirash (stona) pa se grlite i ljubite nek ti je sa srecom.
Мени ово дјелује као гомила бесмислица! Само ти још недостаје и тачка 6. у којој се тврди да је Елвис жив. При томе не видим никакви смисао оваквих натписа, сем разбијања Православне Цркве. Сви патријарси и свештенство су „јеретици“, само неки невидљиви правовјерни у цркви…