ИН4С

ИН4С портал

Митрополит Амфилохије: Никад више 1916, никад више окупација, славимо ослободилачку 1918.

1 min read
Никад више 1916! Никад више окупација! Славимо ослободилачку 1918. Ове ријечи митрополита црногорско-приморског Амфилохија одговор су онима у Црној Гори који покушавају да минимизирају или избришу памћење од прије једног вијека и ослобођења државе подно Ловћена у Првом свјетском рату, што је касније довело до уједињења са Србијом.
mitropolit amfilohije, ustoličenja

Митрополит Амфилохије

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у разговору за „Новости“ казао је да би власт могла да  тражи одштету од САД, и они су нас ослобађали у Великом рату

Никад више 1916! Никад више окупација! Славимо ослободилачку 1918. Ове ријечи митрополита црногорско-приморског Амфилохија одговор су онима у Црној Гори који покушавају да минимизирају или избришу памћење од прије једног вијека и ослобођења државе подно Ловћена у Првом свјетском рату, што је касније довело до уједињења са Србијом.

Високопреосвећени владика, у разговору за „Новости“, каже да жали што ови догађаји умјесто да спајају – дијеле Црногорце. Рачуна да ће, ипак, разум побиједити и они који су у заблуди схватити да је 1918. година слободе коју треба славити.

Чудна хајка око Боке которске и њеног ослобођења

Чудна се хајка води око Боке которске и њеног ослобођења у којем су учествовали не само србијанска војска него прије свега добровољци који су били на Солунском фронту. Око хиљаду њих је било управо из Боке. Мој предак Јован Радовић био је на челу Топличког устанка, и он је као војвода и комита, са Милинком Влаховићем, ратовао против окупатора и ослободио град Никшић. Е, то су људи које данашња власт проглашава окупаторима.

„Други табор“ упорно истиче да је 1918. Црна Гора „нестала“ са лица земље

Понављам, они су у заблуди. Те 1916. десила се издаја краља Николе, због чега је он после изгубио власт у Црној Гори. И сукоб 1918/19. није био као овај што се данас води у Црној Гори, на националној, језичкој основи, већ искључиво династички, између људи који су се заклели на верност краљу Николи.

Међу њима је био и Крсто Зрнов Поповић, који је предводио побуну на Цетињу, уз подршку групе Италијана, којима није било стало до независне Црне Горе и краљевине, него да Далмацију и Боку которску присаједине Италији.

Сматрате ли да је, ипак, краљ Никола уградио себе у ослобођење Црне Горе и уједињење са Србијом?

Свакако, и то нарочито преко ослобођења Косова и Метохије, Скадра, са србијанском војском. И све што је написао, почев од химне „Онамо, намо“, то сведочи какав је његов однос био према Михаилу Обреновићу.

Морам рећи да је владика Раде политичару и дипломати Матији Бану рекао 1847, када је овај из Дубровника полазио за Београд, да каже Александру Карађорђевићу да треба да иде у Призрен за краља, а владика у Пећ за патријарха. У том духу се одвијала сва историја Црне Горе. Краљ Никола је поставио Гаврила Дожића за првог митрополита после укидања Пећке патријаршије 1766. године.

Да ли је краљ Никола био против обнове Пећке патријаршије 1919. године?

Не, него се противио што сједиште српског патријарха није било у Пећи, већ у Сремским Карловцима. Камо среће да се то остварило и дај Боже да се то деси. То је сједиште патријархово било вјековима. Сада би опет требало да патријарх буде више у Пећкој патријаршији.

Део црногорске елите сматра да српска војска није ослободила Црну Гору, него ју је окупирала.

То је сулудо помислити. Како, када је Србија била земља мученица, која је у то вријеме сваког трећег свог војника изгубила на ратишту. Није она сама ослободила Црну Гору, већ су у том чину учествовали и Енглези, Италијани, Американци, Французи, и сви заједно дали огроман допринос.

Црногорски покрет од Србије тражи да плати одштету Црној Гори због Великог рата и „анексије“?

Тај исти захтев треба да упуте Америци, Енглеској, Француској, Италији, јер су њихови војници такође учествовали у ослобођењу Црне Горе и Балкана.

Видите, краљ Александар Карађорђевић, унук краља Николе, идеју свога дједе о границама Црне Горе заокружио је у оквирима Зетске бановине. Њој је 1939. припадао Дубровник, као и Херцеговина. Од Стона до Призрена је била Зетска бановина. А то сви заборављају.

Спискови

Званична Црна Гора забранила је улазак српским интелектуалцима, међу њима и академику Матији Бећковићу.

И то је дио хајке која ће, надам се, престати. Нико Његоша није толико афирмисао као Матија Бећковић, и сада му не дају да уђе у Црну Гору!?

Али ево, нема мјеста у школама ни за Десанку Максимовић, Јована Дучића, Змаја… Умјесто њих увели су неке за које никада нисам чуо, уз поштовање њиховој припадности. Шта ћемо, дошао је такав тренутак. Види се шта је све испливало на површину.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Митрополит Амфилохије: Никад више 1916, никад више окупација, славимо ослободилачку 1918.

  1. … Ostroghotu, ima gore u naše, prije nego si slazio na njiovo srpsko more da štogođ zakučiš, ima jedna travka
    “ raskovnik „, probaj.
    Neka ti ko snese dok smočiš noghe u naše more.
    Možda ti pomogne!
    Ono, slabe je vajde, ali nikad ne kaži nikad!
    Ako neće travka, neće niko.

    1. E… tu Dhiko stobom nemogu dase slozhim… Trava je za ajivan, da senapase… Mozhe bit ovi Saracen Malovic , bi moga Malo… a ee Malo da proba… malo ( vich) da proba…da mu budne „poshast“ a i PREZIME mu dosta govori koje smo mu nadhjeli…
      …Ada chush, ko nezna ako mi neznamo??
      Ali chim se brobudi… on odma na Fenetru da vidhji jeli mu more josh uvijek tu… hahah

      Pa kad vidhji da mu je tu, on odma ide da pishe Srbsku knjigu… sa srbskijem slovima, na srbskoj zabuci, o srbskome moru, na srbskome pappiru, i mastilom … jes upravusi… srbskome…Pa ode u srbski VeCe, pa se obro Srbski olaksha… P onda jope na prozor da vidhji jeli mu josh uvijek tun Srbsko More… pa jope…malo, malo… P josh jend Srbska Knjiga od srbskoga pisca… A???

      Nedade itebe da mu odgovorish… Onome Saracenu s viguljastim ochima i bijelom zagradom od brade samo mozhesh na srbski da se obrnesh, onako nizdlaku…

      No danu, da turam… Evo ti jedno podpitanje, Kako si se ti odhjecha kad si se malo najijo raskovnika? Eli bolji od chaja od imele? hahaha

      1. Gosen Vucichu, Malo, malo Malovic pishem po Amfilohijevome jeziku chuvenoga Tajnovidca… E sam rodhjak Rada Tomova, pa mi dodhje po rodbini da zapishem podesjto..
        Ja sam pisac iz Boke i „poshast “ mi je da napishem da svaki put kad se probudim vidhju more… A mi primorci smo… smo… smo.. pisci srbskoga mora, a??? Eli no bi tako?

        Tako kad vidim more i ono naleti jugo i Bura se digne a oni valovi udaraju po serbskome brijegu, ja pishem… Malo , malo Malovic, pa Srbska Kniga… Napisa’ je ja sam samcijat… eto..
        A ti me pitash na koji jeziku Ostrogot Pishe. Moj Malovichu, Malo se obrecni oko sebe i vidhji iti more…mozhebit da chu ti dozvolit da ga iti zovesh srbsko more…Malo. a?

  2. Сматрате ли да је, ипак, краљ Никола уградио себе у ослобођење Црне Горе и уједињење са Србијом?
    Ovo pitanje je nepotrebno postavljati ,narocito ovako,svako zna sta je karlj radio i mislio o ujedinjenju.Druga je stvar modaliteta ,kada kad ,ako i dako.

    Не, него се противио што сједиште српског патријарха није било у Пећи, већ у Сремским Карловцима. Камо среће да се то остварило и дај Боже да се то деси. То је сједиште патријархово било вјековима. Сада би опет требало да патријарх буде више у Пећкој патријаршији.
    Poraditi na tome da Patrijarh ode tamo ,nema nista bez zrtve i truda i muke,treba slati tamo ljude monahe sluzbenike u sjedsite Patrijarsije u Peci i da je tamo i admnistrativno i duhvno i zemlajksi ,a ne prek puta ambasade Austrije i pogledom na dve reke.

  3. … Mitropolitov je đede bio u kumite sa mojoj porodici starikumom Milinkom Vlahovićem i mojim đede stričevima!
    Evo ga u PG potomak Milinkov jedan od boljih ljekara.
    … Pa nas mitropolit valjano poduči : NIKAD VIŠE 1916. – NEKA JE SLAVA 1918 – toj!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *