Смјена директора црногорских школа није био чин реваншизма, јер да јесте сви би били отпуштени одмах, саопштила је у емисији Реферат на Градској ТВ, бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта, Весна Братић.
Сматра да смјена готово свих директора основних и средњих школа у Црној Гори није била никаква освета, већ да су они регуларно могли да се пријаве на нове конкурсе, а да је већину њих, како је казала, смјена чак и спасила затвора.
„Нијесу тачне приче да сам постављала Србе. Нађите ми Србина директора у Петњици, Рожајама, Гусињу, Улцињу, као и да нису Црногорци. Да сам хтјела да се реванширам, ја бих све њих одма отпустила и поставила људе којима годинама нису дали да добију посао. Нисам ја иницирала закон, већ само добила. Моје је било да с правним тимом тумачим закон. Сумњам и да су директорима наредили да не одговарају на захтјев и не поштују оно што се тражило, да би се конкурс за новог директора расписао. Да сам хтјела да их отпустим то бих урадила првог дана. Чекала сам да ми пошаљу то што ми треба да добијем конкурсе. Њихов учинак нико није прегледао, а у ствари је њих ова смјена спасила. Многе њих је спасила и затвора. Њих 99 одсто и није изгубило посао. Посао су изгубили само они којима се нигдје више није могло наћи радно мјесто, јер су преко 20 или 30 година били само директори“, казала је Братић.
Додаје да њен став потврђује чињеница да су сви који су смијењени могли да се пријаве на конкурсе и постану вршиоци дужности директора, али да то нијесу урадили.
„У мом случају се ствара опасан преседан, јер прва ја нисам за то да министри морају да плаћају за своје грешке, а било их је много у претходном периоду. Ствара се спин да сам ја мојим одлукама оштетила буџет за огроман износ, што није тачно. Драгиња Вуксановић Станковић и Александра Вуковић Куч су мој живот довели у опасност више пута. Вуксановић Станковић је заједно са Уљаревић измислила да мене не могу да нађу. Од мене су правили кукавицу, а мене можете да видите било гдје саму. Не тражим обезбјеђење, иако сматрам да сам угрожена због наратива који се ствара кроз разне медије“, навела је Братић, преноси Адриа.
Поручује да је због свега што се дешава ветинг неопходан у судству.
Истиче да је неправда „натјерала“ да уђе у политику, те да је сматрала „бескрајном неправдом напад на цркву“, што је била њена „црвена линија“.
„Моја породица је трпјела притиске и физичке нападе, као и покушај убиства још у вријеме система Тита. Живјела сам у окружењу у коме је истина и образ светиња, а ту сам научила да је тако и у Црној Гори. Нажалост, показало се да Црногорци нису бољи, али ни гори од осталих. Мит о величини, части и јунаштву може да остане тамо одакле је почео – завршио је са Марком Миљановим и Јанком Вукотићем. Прва неправда коју сам доживјела била је већ на Универзитету Црне Горе, а тицала се истицања уговора сарадницима. Руководство УЦГ било је неумољиво, и оно Радмиле Војводић и Душка Бјелице. Закон о високом образовању био је дискриминаторски, крши се Устав и радна права. Отпуштали су људе након 20 година рада без икаквих проблема. Невјероватно да након 20 или 25 година рада човјек нема сигурност. Покушала сам да ријешим тај проблем и законом који сам започела, а који још није завршен, како би запослени имали сигурност. Због тога сам и ушла у политику“, објашњава Братић.
Црна Гора је, како је казала, земља еталон за поларизацију, наводећи да она сигурно није утицала на додатну поларизацију у земљи.
„Не може Весна Братић са једном изјавом на Фејсбуку да утиче на друштво. Можда бих сада другачије ријечи изабрала, али и даље исто мислим оно што сам написала. Статус ‘жена четник’, што и Мило Ђукановић користи, је била само реакција на чињеницу да је мене неко у коментару напао да сам четник. То је био сатиричан статус, а што су сви знали, али су то поједини искористили јер им је тако одговарало. Други статус био је за Бориса Дежуловића, чији ми се статуси нису допали и била сам изреволтирана. Трећи статус је био за владику Методија, којег су тукли, што је било недопустиво и не може да се деси у Црној Гори. Нема то везе ни са вјером, јер је то страшан гријех. Ту је и четврти статус који се тиче Латинке Перовић и није требало да напишем ‘је ли ова баба још жива’, али и даље мислим да је та политика канцер“, казала је Братић.
Истиче да је због свега више пута вербално и физички нападнута.
„Кривокапић спремао смјену Абазовића„
Говорећи о 42. влади, на чијем је челу био Здравко Кривокапић, Братић наводи да је та влада могла добро да функционише да су могле да се „амортизују специфичности у карактеру министара“.
„Кривокапић је држао на окупу, колико је могао, енергију коју су имали Спајић и Милатовић. Могли смо да функционишемо јако добро и да је било храбрости од стране онога који је владао ситуцијом, могли смо сами да оборимо владу и да изађемо као партија која би узела 30 одсто. Доста је било самовоље и неповјерења. Нисмо имали подршку већине и нападали су нас једнако као и оне који су идеолошки супротни од њих“, навела је Братић.
Истиче да је поступци Дритана Абазовића нису изненадили и открива да је бивши премијер Здравко Кривокапић, непосредно прије него што је његова Влада изгубила повјерење у парламенту, спремао његову смјену, тадашњег потпредсједника владе.
„Абазовић је школовани политичар и он ће урадити све да би остао на власти. Кривокапић је иницирао интерпелацију Дритана Абазовића, као и Лепосовића, што није смио да уради, јер је два дана прије тога рекао да су његови министри заштићени као бијели медвједи“, казала је Братић.
Наводи и да Здравко Кривокапић нема везе са изгласавањем Декларације о Сребреници, што се жели у јавности представити.
„Није ДПС-у било стало до жртава Сребренице, већ су само размишљали о власти. Знала сам да ће да направе неких хаос“, навела је Братић.
Сматра и да Душко Марковић није био „здраво крило ДПС-а“, већ само „друго крило ДПС-а“, те да његова улога сигурно није мања него што је то улога Мила Ђукановића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
