Миодраг Лекић: Расплет на принципима уставне монархије или уставне демократије?

На интересовање медија о евентуалном ставу ЕУ поводом уставне кризе, настале покушајем спречавања предсједника државе да се формира влада на демократским принципима од стране изабране парламентарне већине, саопштио сам своје мишљење ( које је дато у видеу испод.)

Тешко је повјеровати да би неко јавно привржен начелима демократије, одговоран, компетентан, непристрасан, добронамјеран према Црној Гори – што све заједно јесте Европска унија у нашој перцепцији – подржао потезе својствене више уставној монархији него уставној демократији.

Истина, он је и са доста упозоравајућим тоном говорио и о расположењима у западном пријестоницама према Црној Гори у контексту теме кадрова у црногорским обавјештајним службама – што такође није лако разумјети као усаглашену и задату поруку из ” западних пријестоница”. Такође, утисак о издавању неког облика овјерених потврда, заправо свједочанстава, такође аподиктичким тоном ко може, а ко не може бити члан владе у једној сувереној земљи, и то на бази изборних резултата – не звучи прихватљиво, нити смо такве тврдње још чули из званичне Европске уније.

Разумије се, г. Љачак има право и на сопствена мишљења, евентуално и на бази личних импресија и афинитета у црногорском политичком спектру. Иако је таква пракса прилично ријетка у дипломатији, она се евентуално може разумјети, уз обавезу да се јасно саопшти када се о осјетљивом политичким приликама говори у лично име или овлашћено у име усаглашених ставова Европске уније.

Дакле, очекује се став у неком облику Е.У. поводом покушаја заустављања политичког процеса који се базира на универзалним принципима демократије.
Заправо, очекује се став за афирмацију демократије и уставно – правне државе као суштинских вриједности ЕУ.

Коначно, очекује се став који важи у демократским земљама, чланицама Европске уније.

Жао ми је што нисам имао прилику, па и у својству предсједника Одбора за међународне односе Скупштине Црне Горе, да саопштим ставове о актуелним темема на поменутој конференцији у Будви.

Узгред , немогуће је не примјетити да су на истом скупу доминантан састав чинили политички субјекти који су одговорни за вишедеценијско и систематско претварање црногорског друштва у стање ендемске корупције, како је оно названо од стране високих међународних адреса.

Изложене погледе и ставове саопштавам као грађанин, посланик и стицајем околности – кандидат за мандатара на основу јавно саопштене одлуке парламентарне већине.

Сасвим извјесно не завидим онима, а изгледа није их мало, који великом вољом и срећом теже високим дрзавним функцијама, притом склони да личну промоцију доживљавају као нулту тачку историје, послије које креће и општа срећа.

С друге стране, осјећам и одговорност и према консензусу у парламентарној и изборној већини који се створио око мог имена.

Разумије се, и око неочекиваног питања – да ли ће у земљи узурпацијом предсједника државе побиједити начела уставне монархије или она уставно, демократско, републиканског карактера, како се дефинише црногорска држава у свом Уставу.