• Наша Србија
• Топ 1

“Милосрдни НАТО”: Ракетиран аутобус на Савиним водама – погинуло 20 људи а 43 повријеђено

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Фото: Митрополија

На данашњи дан, 3. маја 1999. године током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову и Метохији. Погинуло је 20 људи а 43 повријеђено.

У Новом Саду погођена је зграда ТВ Нови Сад. У сједишту НАТО-а у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.

На путу Пећ-Кула-Рожаје код мјеста Савине воде 3. маја око подне ракетиран је аутобус. Аутобус је погођен једном ракетом, али авијација НАТО-а је и даље, без прекида, ракетирала то подручје, тако да спасилачке екипе нијесу могле да стигну до мјеста трагедије. Погођени аутобус је био пун путника, међу којима је било много жена и дјеце. До напада у близини мјеста Савине воде је дошло око 12.00 сати, а у тренутку напада, поред аутобуса “Ђаковица превоза”, на путу у близини, била су и три цивилна аутомобила који су такође погођени. Међу страдалима има и оних који су покушавали да помогну рањенима. Авијација НАТО-а “засипала” је то подручје касетним бомбама више од два сата. На мјесту напада остао је велики број неексплодираних касетних бомби, које су онемогућавале спасилачким екипама да евакуишу рањенике.

Представници НАТО-а најприје “нијесу могли да коментаришу извјештаје”, а затим да још нијесу у могућности да потврде одговорност за напад на аутобус: “Нијесмо у могућности да то потврдимо. Ми то (напад) не искључујемо, настављамо да радимо на томе”, изјавио је портпарол Алијансе. Онда је НАТО саопштио да “нема никакав доказ” да су авиони Алијансе погодили аутобус.

“Индипендент” који наводи да британски премијер “уме лијепо да говори, али сувише често у овом рату по питању избјеглица, трошкова и вјероватноће копненог рата користи ријечи не да би појаснио намјере него да прикрије разлике између стварности и осјећања”, наводи такође да су војни истражни органи НАТО-а 3. маја покушавали да утврде да ли би Алијанса требало да призна одговорност “за друго ненамјерно бомбардовање цивилног аутобуса за само три дана”. “Тај инцидент додатно подржава мишљење да авиони НАТО-а који намјерно лете на великим висинама да би избјегли југословенску противваздушну одбрану, у својим дејствима изазивају велики број цивилних жртава. Војни извори признају да је са висина са којих се спроводи већина акција немогуће избјећи грешке у идентификовању циљева”.

Грешке у идентификовању циљева или промашаји због тога што је “циљ нестао” добијају и трагикомичне димензије као кад је ракета промашила државу и онако “невођена” доспјела до предграђа Софије.

Нови Сад је, осим Приштине најбомбардованији град – Нови Сад и његова околина били су на мети 36 пута.

Срушена су сва три моста, а Темерински, на Каналу ДТД, је тешко оштећен. Разваљен је низ објеката на падинама Фрушке Горе укључујући ту предајнике на Црвеном Чоту и Венцу.

Град је на рубу еколошке катастрофе. Дошло је и до изливања у земљу знатне количине нафте што је могло да доведе до загађења подземних вода и артерских бунара.

После ноћног бомбардовања Рафинерије, када је “тешка авијација НАТО-а, која је са око четрдесет бомби засула постројења”, и када је горело “30 и нешто резервоара у којима има нафте и нафтних деривата”, тешки дим, пун чађи, угљен-моноксида и диоксида могао се видјети изнад цијелог Новог Сада и, вјероватно, цијелог јужнобачког округа. “Дизао се дим и до триста метара, како је који резервоар погођен.

Онда, 3. маја, из правца сремске стране Новог Сада авијација НАТО-а гађала је зграду Телевизије Нови Сад. Испаљена су два пројектила. Град је у диму и мраку – освијетљен пожаром.

НАТО је 3. маја у нападу на електроенергетски систем Србије употријебио такозване “меке бомбе”, које експлодирају изнад мете и распршавају графитну прашину, која проводи струју и изазива кратак спој у прекидачима.

Портпарол НАТО-а Џејми Шеј саопштава у Бриселу да су авиони НАТО-а бомбардовали термоелектране и трансформаторске станице у Србији зато што су то “војни циљеви”, пошто се “користе за потребе војних и полицијских снага, за њихове комуникације, функционисање штабова, компјутерске системе, те да је циљ напада да се “паралише” дјеловање југословенске војске и полиције, нарочито на Косову…” Без стида је казао да се “настојало да последица буду поштеђени цивилни објекти, нарочито болнице”.

Истог дана НАТО је саопштио да ће “систематски наставити” са, “посебним бомбама које су први пут употријебљене”, а војни портпарол НАТО-а, немачки генерал Валтер Јерц је изјавио да не може дати никакве појединости, осим да је у питању “бомба која досад није коришћена”. Цивилни портпарол НАТО-а Џејми Шеј рекао је да је 70 одсто територије Србије било остало у мраку, и да ето “НАТО сад у својим рукама има прекидач за струју у Србији и да може да је пали и гаси кад хоће”.

Агресор је себи очигледно ставио у задатак да оне цивиле које не стигне да побије, психички до те мјере изнури, да их доведе у стање безнађа и панике, и да им онемогући нормално животно функционисање.

Приредио: Миомир Ђуришић

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: