Милошевић је био последњи српски државник и прва жртва глобализма
1 min read
Слободан Милошевић, 1987. године
“Правио је грешке, али је иза њега остала Република Српска, након 5 векова ускрсла српска држава западно од Дрине, резолуција 1244, минималан дуг, скоро сва стратешки важна предузећа у власништву државе и 10 година које су спасиле свет, купили Русији времена да изнедри Путина и супротстави се англо-америчком империјализму и доминацији. То је остало иза Слобе, а шта ће остати иза ових данас?”
Познати загребачки публициста, Мислав Хорват, написао је занимљив статус на свом Фејсбук профилу о покојном председнику СР Југославије, Слободану Милошевићу, а пренео га Интермагазин. Текст преносимо у целости.
“У преломним временима не само за српство, него и за људски род водио је српски народ, без и једног савезника, без Русије и Кине, са генералима ЈНА задојеним титоизмом који су хтели бранити братство и јединство са онима који Србима никад нису били браћа и који су од запада наоружани и подржани да нападну Србе, са лажним патриотским опозиционарима које је плаћала хрватска служба, са народом који је деценијама расрбљаван и заглупљиван, са лудом женом и породицом, са службом и војском избушеном америчким агентима…
Правио је грешке, али је иза њега остала Република Српска, након 5 векова ускрсла српска држава западно од Дрине, резолуција 1244, минималан дуг, скоро сва стратешки важна предузећа у власништву државе и 10 година које су спасиле свет, купили Русији времена да изнедри Путина и супротстави се англо-америчком империјализму и доминацији. То је остало иза Слобе, а шта ће остати иза ових данас?
Ево шта су о Милошевићу рекли највећи, најкредибилнији и најхрабији светски интелектуалци, који се годинама боре против англо-амерички глобалистичких елита: „Милошевић је пример суверенистичког отпора који се не заборавља, оне импулсивности која га је, због превелике љубави према својим идеалима, довела до сопственог краја, а да је тога био свестан.
-Његово учење о отпору у нашем времену се тиче нашег идентитета као Европљана, наших корена по којима се разликујемо од оних преко океана, једне земље без нације, без историје, једне земље начињене од мешања разних боја, илузорног материјалистичког сна за многе: употреби и баци.“ (Дарио Зумкелер, филозоф и социолог, један од водећих италијанских интелектуалаца)
“Милошевић је најдемонизиранија личност у тој најдемонизиранијој земљи. Њега бранити од велике је важности, а при том није неопходно да се човек слаже са сваком његовом одлуком. Наиме, бранити Слободана Милошевића значи стати у обрану свих оних малих земаља које се боре да задрже право на самоодлучивање.
Trgovine sa Krajinom nije smelo da bude, pogotovu je vazno bilo drzati Istocnu Slavoniju i Zapadni Srem sa Vukovarom zbog celokupne kontrole nad Dunavom kao glavnim recnim evropskim koridorom.
Sa teritorije RSK, ugrozeni su bili svi veci gradovi Hrvatske a to su oni znali i zato su odlucili da napadnu.
Crvena linija u celokupnom ratu je ustasko-muslimanska invazija na Republiku Srpsku i dolazak pred Banja Luku.
Tadasnja Jugoslavija nije smela sebi to da dozvoli, bez obzira na pretnje i ucene Zapada.
Tada da se krenulo u kontraofanzivu punog obima protiv hrvatsko-muslimanske unije, jednom za svagda bi smo resili pitanje bivse brace na zapadnim teritorijama.Samim tim siptarski entuzijazam bi bio znatno smanjen i verovatno bi izbegli rat na Kosmetu a kasnije i bombardovanje.
E sad, sta je najbolje, neka istorija odluci.
Milošević ( otac mu je predavao ruski jezik u Bijelom Polju, inače bogoslov, ali se razveo od supruge i žene su odigrale glavnu ulogu u vaspitanju Slobodana) je komunista, i ne samo to, nego i pride boljševik, ali pod tajnom komandom stranih sila, tako je i ubačen u srpski narod. I nikad se nije izjašnjavao kao Srbin. Famu i legende o njemu ( tako su i širili o Titu, pa eto kako smo prošli) šire njegovi saborci i skupljači državnih i ostalih para, kao i o mnogim ostalim. Činjenice koje ne može niko da ospori jesu – Milošević je sa svojim pajtašima i oronulom JNA izgubio Kosovo i Metohiju, Sloveniju, Hrvatsku, veći dio Bosne, Makedoniju. Svijet ga je pustio skoro 10 godina da sredi stanje na Kosovu, ali ništa nije uradio, i preko toga ponuđena mu je podjela te sastavne jedinice Srbije, tako da je veći dio trebao da pripadne Srbiji i Crnoj Gori, ali je izabran rat ( dosta je onih koji smatraju da je to uzročenoi i velikim dugom) uz stradanje srpskog naroda. I takvog vladara još spominju. Mi ćemo ga pamtiti jer smo ostali bz svojih dragih, bez imanja, kuća, stanova.
Slobodan nije pravio greske … Iz date situacije izvlacio je maksimum … Doci ce vrijeme kad ce ga Srbi nositi i davati imena ulicama i trgovima njemu u cast … Sa njim je otisao i poslednji istinski srpski patriotizam … Proći će poprilicno vremena dok se opet to sve vrati na svoje mjesto … a vratice se.
Pokoj njegovoj namučenoj duši.