• Насловна
• Политика

Мило и НАТО: Будимо неутрални – будимо људи

1 min read

10 година ‎ ИН4С

Недавно сам гостовао на конференцији под називом ”У потрази за свјетским миром”, која се, након Хелсинкија и Потсдама, одржавала у Београду. Обраћање присутнима започео сам следећим ријечима: ”Волио бих да долазим из некада поносне, славне, јуначке и пркосне Његошеве Црне Горе.

Пише: Владислав Дајковић

Ипак, са великим разочарењем морам констатовати да долазим из понизне, понижене и поткупљене Црне Горе. Долазим из Црне Горе која је продала и признала Косово. Долазим из Црне Горе која даје милионе еура да би ушла у НАТО савез који нас је, прије само 15 година, бомбардовао и убијао. Долазим из земље у којој Премијер носи сат од 106 000е, док је просјечна плата 400е. Земље у којој су сви могући избори покрадени. Долазим из земље у којој млади, образовани људи не могу наћи посао уколико немају партијску књижицу, док, с друге стране, синови функционера по завршетку школовања стичу занимање – инвеститора. У коначном, драги пријатељи, долазим из Црне Горе Мила Ђукановића.”

Према свом потлаченом и обесправљеном народу, али и према самом себи, имаосам обавезу да на тако значајној конференцији, пред међународним посматрачима,демистификујем човјека који је одговоран за све горенаведено.

Године 1989., након АБ револуције, уз помоћ својих колега студената дошао је право из студентске клупе у премијерску фотељу. Пут од сиромашног студента лошег просјека до једног од најбогатијих политичара на свијету, трајао је, односно и даље траје пуних 27 година. Деведесете године су биле посебно узбудљиве за нашег Премијера. Од ратног команданта који је слао Црногорце да ратују са Хрватима, а муслимане на ноге Ратку Младићу, па преко најбољег ђака Слободана Милошевића, стигао је до најбољег ђака западних сила. Ипак, за једно му се одаје признање: успио је до танчина да прозре у сваку пору црногорске нације, схватио је како може да манипулише својим народом уз минималне напоре, али оно што је још опасније – успио је да манипулише и много већим државницима и силама око њега. Конкретно: Руси су му били добри док су остављали огроман новац по црногорском приморју и куповали његове некретнине. Данас их сматра рушитељима Црне Горе и њеног Устава и не либи се да то јавно каже. Са друге стране, негова заљубљеност у НАТО је велика колико и заљубљеност у своју деценијску премијерску фотељу.

Прије само годину ипо дана група младих људи се окупила око идеје истинске неутралности. Без икакве финансијске надокнаде – празних џепова – а пуних срца, одлучили смо да не сједимо скрштених руку, да се оканемо критиковања са Фејсбука, већ да учинимо нешто конкретно по том питању. Као и сваки почетак, и наш је био јако тежак. Одвајали смо новац из својих студентских џепова за рад ове организације. Ипак, исплатило се – по мишљењу многих, постали смо најкредибилнија организација у Црној Гори по питању НАТО-а. Са друге стране, од стране власти смо директно прозвани да смо руски плаћеници, српски шпијуни, противници државе, агентуре СПЦ и слично. Ипак, истина је била само једна: хтјели смо да сачувамо достојанство и част наше државе коју је тај исти НАТО бомбардовао, али и да на један лијеп, модеран и младалачки начин покажемо и економске и безбједоносне штете које можемо имати уколико постанемо чланица НАТО-а. Такође, врло је важно и следеће: ПзН се залаже за неулазак, не само у НАТО, већ у ма који војни савез, био то и руски, кинески или неки трећи.

При бесомучном рекламирању НАТО-а, понајвише од стране координатора за НАТО, Веска Гарчевића, који је, узгредно речено, родом из Мурина, често се истиче аргумент да би се уласком у НАТО Црна Гора одбранила од недобронамјерних сусједа. Ипак, једно се превиђа: Црна Гора је окружена НАТО чланицама: Хрватска, Албанија, Италија, Косово као протекторат, Србија и Босна које су потписале ИПАП споразуме, према којима су малтене одвећ у НАТО-у. Поставља се питање да ли нас је страх, заправо, од тог истог НАТО-а ком толико тежимо? Надаље, званичници војно неутралне чланице ЕУ – Аустрије, на питање зашто не жели ући у НАТО, кажу следеће: ’’Тренутно за буџет своје војске издвајамо 1.3%, уколико би ушли у НАТО савез, издвајали би 2.2%. Ми тај луксуз себи не можемо дозволити.’’ Црногорски НАТО промотери упорно одбијају да саопште колико би нашу земљу коштало чланство, али одбијају још једно – да признају да ће НАТО базе бити инсталиране у нашим најљепшим приморским градовима – Бару и Котору.

Идеја војне неутралности коју баштини Покрет за неутралност Црне Горе базира се на принципу ирског модела. Ми подржавамо европски пут Црне Горе, али сматрамо да у оквирима ЕУ Црна Гора треба остати војно неутрална, као и до сада. Износећи овај став, позивамо се на тзв. Ирску клаузулу Лисабонског споразума којом се гарантује безбједност свих чланица ЕУ, као и дужност свих чланица ЕУ да стану у одбрану и заштиту било које земље чланице ЕУ у случају напада, без обзира да ли је та држва већ чланица неког војног савеза или није. Ова идеја прагматична је и са војно-безбједносног, а и са економског аспекта у виду уштеде висине чланарине чланства у НАТО. Такође, посебно је битан етички аспект јер бисмо чланством у НАТО исказали непоштовање и заборав према жртвама НАТО бомбардовања којих је највише било у варошици Мурино на сјеверу државе, варошице на коју је испаљено 18 Томахавк пројектила који су заувијек угасили дјечије животе Мирослава, Оливере и Јулије.

Уласком у НАТО савез, Ђукановић би купио минимум још један мандат жмурења Међународне заједнице на његову вишедеценијску власт. Он је свјестан тога, али свјесни су и они следећег: само ОН има моћ да Црну Гору уведе у Алијансу, премда је постао мајстор изборних махинација и превара. Такође, важно је напоменути да представници владајуће коалиције због позивнице обустављају многе процесе, па и оне криминалне, чиме доводе до следеће тезе – НАТО чува криминал у Црној Гори. Но, да ли је Ђукановић одвећ наш локални НАТО, или је НАТО њихов глобални Ђукановић, вријеме ће показати. Ипак, чак је и он једном рекао: ’’Ко год бјежао од воље свог народа – народ га је на крају стигао.’’ Баш као што је стигао и Санадера, чим је увео Хрватску у НАТО савез.
У нади да Црна Гора неће ући у НАТО, и да ће се по евентуалном добијању позивнице расписати референдум на којем ће већински дио становништва казати НЕ оваквом аранжману, и у нади да ће се у Црној Гори након скоро 70 година догодити први слободни избори, цитирам ријечи највећег свјетског социолога Имануела Волерстина: “Нестанак НАТО-а са свјетске позорнице је први корак ка свјетском оздрављењу.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: