• Поглед

Миливоје довео Ивицу до ивице

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Катнић, Станковић и Пажин

Објављивањем транскрипта праћених порука адвоката и оптужених у монтираној афери „државни удар“, специјални тужилац Миливоје Катнић ударио је последњи ексер у сандук у којем су сахрањени право и правда у Црној Гори.

Противзаконито, нељудски, ван свих регула и прописа, Катнић је одлучио да режимске медије нахрани тајним информацијама, због којих би неко могао да заврши у затвору.

Финфирани разговори и поруке, уз нелогична и сулуда објашњења тужилаштва, више нијесу смијешна. Ово је последња кап коју су криминалне структуре из АНБ-а, уз помоћ дијела медија и самог Катнића, усуле у чашу жучи, која пријети да загорча свима живот у Црној Гори. Незабиљежено је у свијету, а самим тим и у недораслим демократији афричким земљама, да се ради ово што ради СДТ Миливоје Катнић, као и они који га подржавају и гурају у овај опаки и сулуди пројекат.

Осионо, бахато, без иакакве контроле, бацајући право и правду под ноге, Катнић јуриша на опозицију, адвокате, сјутра што да не – и на новинаре и слободен интелектулаце, не бирајући средства.

Тајно прислушкивати и пратити комуникацију између адвоката и оптужених, а онда све то објавити на сајту представља својеврстан скандал. Колико је то законито, најбоље говори чињеница да све ово није објављено и на сајту Врховног државног тужиоца. А ВДТ је изнад Катнића и специјалног тужилаштва. Ваљда је и тај детаљ довољан да се дође до закључка да је Катнић злоупотријебио своју функцију и кренуо да води, заклоњен иза државе, личне ратове.

Тужилац објављује транскрипте прислушкиваних разговора, порука, јавно коментарише детаље из истраге, саопштава податке из предмета, прије него што је почело суђење. Тај човјек свјесно крши закон сваког дана и провоцира све остале који не смију да га зауставе. Бацио је устав и закон под ноге, зајахао овај несрећни народ, који је ДПС добро оседлао. И ко сада може да каже да свака кућа у Црној Гори није затвор и Голи оток данашњег доба?

Вријеђа разум сваког слободомислећег човјека констатација тужилаштва да је адвокат Горан Родић криминалац. Човјек, од части и професије, легитимно преговара са евентуланим клијентима, ставља на сто своју понуду да уђе у предмет. Узми или остави, понуда кристално јасна. И сад тужилац ставља прст на чело и сам себе и јавност убјеђује да је Родић уствари хтио да узме паре, па онда вјероватно да нуди мито том истом Катнићу. Без иједног јединог доказа, ваљају човјека кроз своју каљугу, покушавајући да од њега направе оно што су они сами.

Сезона лова је отворена, а Ивица Станковић и даље ћути. Катнић му свакодневно лупа шамаре, кршећи закон, а Ивица ћути. Ни гласа да пусти. Ни да се позове на закон, а дужан је да штити закон. Или да макар подржи Миливоја, ако је све по закону. Његово ћутање ипак говори нешто друго. Или га је страх своје прошлости, или је Миливоје њему шеф. Вријеме је да се одлучи. Последња је ура да Ивица заштити закон. Државу. Народ. А богами и себе. Јер колико сјутра, кренуће Катнић да витла СМС-порукама Ивице и његове жене. Или, не дај боже, љубавнице. Или СМС-порукама са неким колегом из суда. Ко смије да се клади да их Катнић већ нема у неком фолдеру спремном за даљу дистрибуцију медијима? Наравно, оним подобним.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: