У раду Тужилаштва постоји хронични изостанак мјерљивих резултата, упозорили су из Центра за грађанско образовање (ЦГО), наводећи да се не спроводе никакве мјере утврђивања одговорности тужилаца, што ограничава унапријеђење ефикасности и ефективности тог државног органа.
Сарадница на програмима у ЦГО, Тамара Милаш, казала је да је та невладина организација кроз два захтјева за слободан приступ информацијама дошла до података који указују на озбиљне проблеме Тужилаштва у успостављању потребних капацитета за борбу против свих видова криминалитета.
Она је навела питања која је ЦГО послала Основном државном тужилаштву у Подгорици и Врховном државном тужилаштву.
“Питања су: Колики је укупан број формираних предмета у Врховном државном тужилаштву (односно Основном државном тужилаштву у Подгорци), у периоду од 1. јануара до 30. априла ове године? Колики је укупан број извиђајних радњи покренут од ВДТ односно ОДТ Подгорица у истом периоду, као и какав је њихов статус, односно да ли су завршене или су у току? Колики је укупан број оптужних приједлога од ВДТ односно ОДТ Подгорица у истом периоду?”, казала је Милаш.
Према њеним ријечима, Врховно државно тужилаштво је одбило тај захтјев ЦГО-а уз образложење да не посједује документ који садржи тражене информације, те да би приступ информацији захтијевао сачињавање нове информације.
“ЦГО цијени да је непостојање ових евиденција у ВДТ-у крајње забрињавајуће, јер то ограничава анализу учинка Тужилаштва и сљедствено томе увођења било каквих мјера интервенције у правцу побољшања стања”, рекла је Милаш.
Како је казала, Основно државно тужилаштво у Подгорици је одговорило да је у прва четири мјесеца ове године формирало 1.394 предмета, при чему је у истом периоду направио 174 оптужних аката односно свега 12.48 одсто.
“Кад се анализирају сами оптужни акти долазимо до податка да је ту 146 оптужних приједлога који тек треба да се потврде или одбију у смислу прихватљивости за суд што је 10.46 одсто од укупног броја предмета, а само је 28 оптужница које су у процедури пред црногорским судовима односно 2.01 одсто”, навела је Милаш.
Из тог, како је рекла, мршавог учинка би се могло закључити да тужиоци губе своју примарну улогу оних који процесуирају пред судовима различите облике криминалитета а претварају се у »извиђаче«.
“Такође, чињеница да ВДТ нема овакве податке указује на неуједначену праксу вођења евиденција унутар самог Тужилаштва, што је озбиљан проблем у смислу систематизације података и анализе његовог рада”, сматра Милаш.
Она је поручила да је неопходно успоставити систем одговорности у Тужилаштву, од којег много тога зависи и у процесу преговора са ЕУ.
“У Извјештају о раду Државног тужилаштва из прошле године се наводи да контролом извршеном до дана припреме извјештаја, нијесу утврђени пропусти који би били основ за покретање поступка за разрјешење руководиоца, односно државног тужиоца. То показује да није вођен ниједан дисциплински поступак против неког од тужилаца, нити је утврђено да су прекршили Етички кодекс тужилаца или закон, иако је у јавности било више случајева озбиљних сумњи у законитост и етичност рада тужилаца”, рекла је Милаш.
Тако постављен систем у којем изостају резултати, али и одговорност тужилаца, оцијенила је, отвара и питање постојања непримјереног утицаја формалних и неформалних центара моћи на тужилачку организацију.
“Изостанак функционалног система одговорности тужилаца и кадровских промјена, директно утиче на ефикасност рада једног од кључних органа у изградњи владавине права у Црној Гори. Посљедњи Извјештај о напретку Црне Горе који је сачинила Европска комисија опомиње да се мора посвећеније радити на успостављању дисциплинске одговорности”, рекла је Милаш.
Она је закључила да су Тужилаштву потребни системски резови који ће допринијети успостављању потребне одговорности у тужилачкој организацији, од дисциплинске до кривично правне, а посљедично и унапријеђењу учинака тог органа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
