Merkel: Rezultat odličan, prerano o velikoj koaliciji

U Nemačkoj su u nedelju u 18 sati završeni izbori za 18. saziv Bundestaga, a prema prvim, preliminarnim rezultatima glasanja demohrišćani kancelarke Angele Merkel dobili su 42,8 odsto glasova i tako postali najjača politička opcija u državi.

Nemačka kncelarka Angela Merkel obećala je građanima, nakon preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora koji su nagovestili pobedu njenih demohrišćana, „četiri bolje godine za Nemačku“, ali i dodala da je jos prerano da se govori o velikoj koaliciji.

Britanska agencija Rojters navodi da je Merkel pobedu svoje stranke ocenila kao „super rezultat“ i zahvalila partiji, glasačima i suprugu, ali je rekla da je prerano diskutovati o koalicionim opcijama dok ne budu objavljeni konačni rezultati.

Prema tim nezvaničnim rezultatima, dosadašnji koalicioni partneri Merkelove, liberali, šefa diplomatije Gvida Vestervela nisu uspeli da uđu u Bundestag jer su osvojili 4,8 odsto glasova i nisu prešli cenzus.

Socijaldemokratska stranka (SPD) je osvojila 26 odsto, navodi Dojče vele, Zeleni osam odsto, a Levica 8,5 odsto.

Evroskeptična „Alternativa za Nemačku“, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke nije uspela da uđe u Bundestag, kao ni Piratska partija.

Agencije javljaju da je najverovatnije formiranje velike koacije – demohrišćana i socijaldemokrata.

Prve, preliminarne rezultate glasanja objavila je televizija ARD u prvim minutima po zatvaranju biračkih mesta.

Glasanje je počelo jutros u osam sati, a oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga zatvoreno je u 18 sati. Na biračka mesta pozvano je blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci su učestvovale 34 partije i 4.451 izborni kandidat.

Prema prvim procenama „Infratesta“ izlaznost birača je iznosila 73 odsto, prenose nemački mediji.

Na današnjim izborima u Nemačkoj do 14.00 sati je glasalo 41, 2 odsto Nemaca, saopštio je Savezni zavod za statistiku, navodeći da je to za oko pet odsto više nego na prošlim saveznim izborima 2009. godine.

lasanje je, kako navode mediji, proteklo mirno i u skladu sa izbornim standardima, a analitičari su istakli da političare, nezavisno iz koje su partije, brinu neodlučni.

Merkelova je na svoje biračko mesto izašla tek posle podne, u pratnji supruga profesora Joahima Zauera, dok je kandidat za kancelara iz opozicione Socijaldemorkatske partije (SPD) Per Štajnbrik glasao, kako su primetili, „samouvereno i s osmehom“.

U trenutku kada se očekuju konačni rezultati današsnjih izbora u Nemačkoj, jasno je da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje.

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada „velike koalicije“ između CDU i SPD kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.

Da je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenariji, rekli su nemački analitičari uoči izbora.

Međutim, pošto, prema preliminarnim rezultatima, liberalima nije pošlo za rukom da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za verliku koaliciju ostaje SPD. Kada je reč o „pretrčavanjima“ malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.

U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.

Prema nemačkom Ustavu kancelar se bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno – posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

Svetske agencije prenose da Evropa pomno prati prve nacionalne izbore u Nemačkoj otkako je izbila dužnička kriza u evrozoni 2009. godine.

Neki se nadaju da će Merkel ublažiti stav prema državama evrozone koje grcaju u problemima, kao što je Grčka, ukoliko uđe u takozvanu veliku koaliciju sa socijaldemokratama, ali se ne očekuju značajni politički zaokreti pošto se Socijaldemokratska partija levog centra slaže sa pristupom Merkeleove

Nemački izborni sistem je složena kombinacija proporcionalnog sistema.

Svaki birač ima dva glasa – „prvim glasom“ neposredno bira kandidata u svom izbornom okrugu u kojem mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu veglasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci, a „drugim“ odlucuje o poslanicima koji eko pokrajinske stranacke liste uBundestag.

Ti, „drugi glasovi“ su odlucujuer odreduju koja stranka biti najviše mesta u parlamentu i time pravo da imenuje kancelara i sastavi vladu.

Na vlasti u Nemačkoj je od 2009. godine takozvana crno-žuta koalicija koju čine CDU, CSU i FDP na čelu sa Merkelovom, dok su opoziciju u parlamentu činili SPD, Levica i Zeleni.