ИН4С

ИН4С портал

Меркел: Резултат одличан, прерано о великој коалицији

1 min read

Angela-MerkelУ Немачкој су у недељу у 18 сати завршени избори за 18. сазив Бундестага, а према првим, прелиминарним резултатима гласања демохришћани канцеларке Ангеле Меркел добили су 42,8 одсто гласова и тако постали најјача политичка опција у држави.

Немачка кнцеларка Ангела Меркел обећала је грађанима, након прелиминарних резултата парламентарних избора који су наговестили победу њених демохришћана, „четири боље године за Немачку“, али и додала да је јос прерано да се говори о великој коалицији.

Британска агенција Ројтерс наводи да је Меркел победу своје странке оценила као „супер резултат“ и захвалила партији, гласачима и супругу, али је рекла да је прерано дискутовати о коалиционим опцијама док не буду објављени коначни резултати.

Према тим незваничним резултатима, досадашњи коалициони партнери Меркелове, либерали, шефа дипломатије Гвида Вестервела нису успели да уђу у Бундестаг јер су освојили 4,8 одсто гласова и нису прешли цензус.

Социјалдемократска странка (СПД) је освојила 26 одсто, наводи Дојче веле, Зелени осам одсто, а Левица 8,5 одсто.

Евроскептична „Алтернатива за Немачку“, која се залаже за укидање евра и повратак немачке марке није успела да уђе у Бундестаг, као ни Пиратска партија.

Агенције јављају да је највероватније формирање велике коације – демохришћана и социјалдемократа.

Прве, прелиминарне резултате гласања објавила је телевизија АРД у првим минутима по затварању бирачких места.

Гласање је почело јутрос у осам сати, а око 80.000 изборних места у 299 округа затворено је у 18 сати. На бирачка места позвано је близу 62 милиона Немаца с правом гласа, а у трци су учествовале 34 партије и 4.451 изборни кандидат.

Према првим проценама „Инфратеста“ излазност бирача је износила 73 одсто, преносе немачки медији.

На данашњим изборима у Немачкој до 14.00 сати је гласало 41, 2 одсто Немаца, саопштио је Савезни завод за статистику, наводећи да је то за око пет одсто више него на прошлим савезним изборима 2009. године.

ласање је, како наводе медији, протекло мирно и у складу са изборним стандардима, а аналитичари су истакли да политичаре, независно из које су партије, брину неодлучни.

Меркелова је на своје бирачко место изашла тек после подне, у пратњи супруга професора Јоахима Зауера, док је кандидат за канцелара из опозиционе Социјалдеморкатске партије (СПД) Пер Штајнбрик гласао, како су приметили, „самоуверено и с осмехом“.

У тренутку када се очекују коначни резултати данашсњих избора у Немачкој, јасно је да су постизборне коалиције, у којима се помиње неколико сценарија, отворено питање.

Као једна од најчешће помињаних могућности за дане које долазе у Немачкој се наводи влада „велике коалиције“ између ЦДУ и СПД какву је Меркелова у свом првом мандату већ водила.

Да је слабашним либералима (Партија слободних демократа), актуелног шефа дипломатије Гвиде Вестервела, данас успело да пређу цензус од пет одсто и уђу у Бундестаг, наставак демохришћанско-либералне коалиције би био могућ, али не и најизгледнији сценарији, рекли су немачки аналитичари уочи избора.

Међутим, пошто, према прелиминарним резултатима, либералима није пошло за руком да уђу у Бундестаг, Меркеловој ЦДУ као партнер за верлику коалицију остаје СПД. Када је реч о „претрчавањима“ малих партија на страну великих, неприродних партнера, аналитичари оцењују да савез њених демохришћана са Зеленим, није много реалистична опција.

У шпекулацијама о постизборним савезима, канцеларски кандидат СПД Пер Штајнбрик искључио је и могућност коалиције са Левицом, наследницом некадашњих источно-немачких комуниста, односно, могућност савеза СПД-Зелени-Левица.

Према немачком Уставу канцелар се бира у Бундестагу на предлог председника државе, без дискусије, при чему није наведен рок у коме председник државе, после консултација с политичким странкама, мора да каже своју реч.

Устав, међутим, прецизира да се конститутивна седница Бундестага мора одржати најкасније 30 дана по одржавању савезних парламентарних избора и да време службовања канцелара и владе почиње издавањем председничког указа изабраном канцелару (и његовим министрима), а завршава се уобичајено – после четири године, избором новог парламента.

Светске агенције преносе да Европа помно прати прве националне изборе у Немачкој откако је избила дужничка криза у еврозони 2009. године.

Неки се надају да ће Меркел ублажити став према државама еврозоне које грцају у проблемима, као што је Грчка, уколико уђе у такозвану велику коалицију са социјалдемократама, али се не очекују значајни политички заокрети пошто се Социјалдемократска партија левог центра слаже са приступом Меркелеове

Немачки изборни систем је сложена комбинација пропорционалног система.

Сваки бирач има два гласа – „првим гласом“ непосредно бира кандидата у свом изборном округу у којем мандат у Бундестагу добија онај ко има просту вегласова, независно од тога у којој је странци, а „другим“ одлуцује о посланицима који еко покрајинске странацке листе уБундестаг.

Ти, „други гласови“ су одлуцујуер одредују која странка бити највише места у парламенту и тиме право да именује канцелара и састави владу.

На власти у Немачкој је од 2009. године такозвана црно-жута коалиција коју чине ЦДУ, ЦСУ и ФДП на челу са Меркеловом, док су опозицију у парламенту чинили СПД, Левица и Зелени.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *