Ствари су кристално јасне. Европска комисија је у свом извјештају за 2013. јасно указала на суштински структурни проблем црногорске транзиције јединство партије на власти и државе. Срастање партије са државом је главна карактеристика једнопартијских система и овај извјештај представља доказ моје тврдње да се политичке реформе у Црној Гори нијесу десиле и да је на дјелу перверзна транзиција из једног једнопартијског система у други.
Двадесет пет година након пада Берлинског зида и пропасти једнопартијских режима у земљама бившег Варшавског пакта, Црна Гора се сусреће се истим питањем како извести демокатске промјене и умјесто једнопартијског система и монопола једне партије изградити вишепартијски политички систем и слободно грађанско друштво. Ако су, понекада и неки тадашњи антикомунистички продемократски дисиденти у Чешкој, Пољској, Мађарској, Бугарској и имали неке дилеме и недоумице, из простог разлога јер се први пут у историји дешава такав процес и не могу користи искуства других, црногорски продемократски и антирежимски дисиденти, данас не би смјели имати никакве дилеме.
Есенцијални корак, који се не може прескатати, прво су фер, демократски и слободни избори у којима ће сви учесници имати подједнаке шансе и у којима држава и њени органи неће учествовати нити фаворизовати било коју партију.
Из нашег двадесетопетогодишњег трагичног искуства закључујемо да је Црна Гора и даље једнопартијска држава у којој партија на власти чврсто држи под контролом све монополе и над силом и над финансијама и над службама безбједности и над државним медијима, државним регистрима, евиденцијама, судовима, тужилаштвима.
Политички процеси су се у протеклих 25 година умјесто у друштву одвијали доминтано у владајућој партији. Тако је смјена власти са улице 1989. године у суштини био пуч унутар Савеза комуниста гдје су нови, млади комунистички функционери смијенили старију гарнитуру.
За разлику од, рецимо, Чешке, Пољске и других, наша политичка елита ’89. је била комунистичка и није имала на уму политичке рефроме и демократизацију земље, већ наставак контроле и управљања друштвом уз злоупотребу нових механизама које је са собом доносио процес демократизације.
Млади комунисти тада прихватају формално вишестраначки систем, али развијају читаве механизме контроле над друштвом задржавајући партијски монопол над кадровским рјешењима у свим важним институцијама државе.
Изборне преваре
Основни задатак је био и остао: главне политичке токове и процесе задржавати унутар ДПС-а и никако не дозволити, по било коју цијену, политичке реформе и слободне изборе. Тако је умјесто ћоравих кутија” креиран монструозни систем “сигуран глас”, помоћу којег ДПС држи своје бирачко тијело у некој врсти полуропства и директне корупције.
Подјеле око односа према Милошевићу и заједничкој држави 1997. су такође биле трауматично рјешаване кроз процес у партији, а не у држави. Бивши младокомунисти Ђукановић, Булатовић, Пејановић, Станковић, Дармановић, Кривокапић, Лазовић, ни тренутка нијесу дали шансу демократији која се не може увести без фер и слободних избора.
Земља је 25 година била предмет унутарпартијских процеса који су веома пажљиво задржавани унутар партије. Нико од младокомуниста никада није довео у питање куповину гласова, фантом бираче, политичку корупцију, улогу служби, мафије, државних медија, зато што они дубоко вјерују да је демократија опасна, а да су први фер и слободни избори истовремено и њихов политички крај, а многи добро знају и крај њихове слободе за дужи период.
Демократски фронт је прва продемократска антирежимска, па самим тим и дисдентска политичка снага у историји Црне Горе. Двије идеолошки, национално, програмски, политички апсолутно различите странке ПзП и НОВА су се договориле да се заједнички боре за само један заједнички циљи демократску смјену власти. Демократија и слобода, су постављени као циљ политичког удруживања и борбе.
Слично као и дисиденти, антирежимски покрети крајем 80-их прошлог вијека. Постојање снажне антирежимске алтернативе са јасним циљем, одлучношћу и упорношћу да се боре за кристално јасан и чист циљ – демократске промјене и фдр и слободне изборе, враћа нас поново на раскрсницу из јануара ’89. на којој смо промашили правац.
Политичка алтернатива
Историја нас поново враћа на почетак. Постојање јасне, снажне и одлучне политичке алтеративе (ДФ), јасни демократски политички циљ довољан су услов за покретање питања пада Владе и формирања транзиоционе владе коју би сачињавале све парламентарне странке и која би припремила прве фер, слободне и демократске изборе.
Потребан, али не и довољан услов. Неопходно је и да постојећа Влада, која је сами епицентар механизама за спречавање фер и поштених избора, падне. Очекивали смо да ће СДП бити свјесна историјске потребе за демократским промјенама и да ће се у парламенту формирати непоходна већина за пад Ђукановићевог кабинета и формирања ове транзиционе Владе, али некадашњи младокомунисти су показлаи своје право лице и стали у одбрану овог болесног једнопартисјког система који разара земљу и друштво.
Изгледа да ћемо и ми као све наше славне дисиденстке колеге из Чешке, Пољске, Мађарске, Бугарске, Румуније, Летоније, Естоније, морати позвати народ да се заједно са нама избори за промјене.
У многим државама у сличним ситуацијама оснивани су тзв. демократски округли столови на којима су најутицајнији представници дисидената и друштва дефинисали основне демократске захтјеве, циљеве и политичке акције у циљу демократских промјена. Са тих демократских оркуглих столова слали су проглас свом народу да је дошао час да се бори за слободу, државно, национално и лично достојанство.
Ниједан диктатор нити аутократа није сам без притиска расписао фер и слободне изборе. То не постоји. Очекује нас још један историјски тест и избор на раскрсници. Ако наставимо право, исход ће бити фаталан. Ако на вријеме скренемо на пут демократије, слободе, реформи, правде имамо шансу. Пут је кривудав и пун рупа и одрона. Али једини води ка циљу.
Аутор је предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Meni se sve čini Medo da je vrijeme je za promjene opozicionih lidera.
Imenjace, sa kime ces da sprovedes proteste koi ce dovesti konacno do fer izbora i nove vlasti..
Ko su ljudi na koje racunas kao na saveznike u politickoj tuci protiv rezima..
Andrija…Srdja….Goran…Dritan… ili politicki daleko bilo Predrag, sa njegovim srvenim jakobincima kao dzokerima rezima kako u proslosti tako i sada a i u buducnosti..
Nebojsa, ako zelis promjene, izadji iz DF, ojacaj PZP, budi ti lider protesta i kao Vitali Klicko, nokautiraj sadanji rezim…
http://kiev.klichko.org/home/
to kaži odbornici i glumici one liberalčine