• Насловна
• Топ 0

Белану сметају значке „Јадрана“, али не и усташко славље над покољем Срба

1 min read

6 месеци ‎ ИН4С

Фото: ЛПЦГ

Репови некадашњег режима, лишени политичке снаге али не и хистерије, настављају да у медијском простору истурају старе мантре, прилагођене тренутном задатку: блатити све што мирише на српски идентитет и свако приближавање Црне Горе њеном природном и историјском окружењу – Србији. Један од најревноснијих у томе је Ватрослав Белан, функционер Европског савеза и лидер одавно Либералне партије, који је у изјави за портал „Аналитика“ поново оптужио власт у Подгорици за „провоцирање Хрватске“, јер је дозволила штампање значки са мотивима школског брода Јадран.

У манифесту антисрпске параноје, Белан је поручио:

„Влада Црне Горе и парламентарна већина под снажним су утицајем и контролом партија српског свијета са намјером да отворе ране између Црне Горе и Хрватске. Сваки мали, чак и бенигни убод, попут ове значке, јако жуља и боли.“

Ово је, по ко зна који пут, класична замјена теза. По Белану, није проблем што Хрватска више од деценије својата школски брод који је у власништву Црне Горе, него што се тај брод уопште помиње. Није проблем анексионистички став Загреба, него што се неко у Подгорици усудио да на значки стави симбол своје државне имовине. У тој логици, Црна Гора нема право на симболе ако се они не допадају западним спонзорима бившег режима.

Белан иде и корак даље, тврдећи да је све дио плана:

„Субјекти у Влади и већини, окупљени око Андрије Мандића и Демократа, реализују активности да нас посвађају са свим сусједима, осим са Вучићевом Србијом, и вуку нас у орбиту руско-српског утицаја.“

Када нестане аргумената, остаје класична лажна дихотомија: ако нисте против Србије, онда сте за Путина. Ако не игноришете хрватске провокације, онда сте руски играч. Белановим рјечником, свако ко не клечи пред Загребом или Бриселом, жели да направи „Бјелорусију на Јадрану“:

„Биће касно када се карте открију, када се схвати да су ДФ и Демократе глумили европејце, а да све раде да поклоне Црну Гору српском свету и учине је Бјелорусијом која се клања Путину.“

Овакво политичко фантазирање је више за психолошку анализу него за озбиљну расправу. Белан, који се годинама налазио на маргини политике, сада као вјерни војник бивше власти служи једино као инструмент за напад на све што подсјећа на српску традицију у Црној Гори. Он отворено наступа као адвокат интереса Загреба, игноришући чињенице – брод „Јадран“ је правно и историјски у власништву Црне Горе, и нема те протестне ноте која то може промијенити.

Штавише, његова порука да „намјерно иритирање Хрватске не може помоћи Црној Гори“ није ништа друго до позив на самоцензуру и самопорицање. По тој логици, Црна Гора треба да пази шта ће Загреб рећи, умјесто да брани сопствену истину и имовину.

Белан је упитан и о потенцијалној смјени министра одбране Краповића, што му је била прилика да поентира својим старим захтјевом – смјену читаве владе:

„Замјена једног министра била би само фол, најбоље би било да се у ПЕС-у договоре да смијене комплетну Владу јер с овом нећемо ниђе, а најмање у ЕУ.“

Суштина је, међутим, кристално јасна: Белану и његовим менторима није стало до ЕУ, него до старог режима. Њихова визија Европе је она у којој се Срби ућуткују, а Црна Гора води политику која служи интересима Хрватске, а не својих грађана.

Али та времена су прошла. И колико год Белан желио да Црна Гора остане талац антисрпске хистерије, народ све више препознаје ту празну реторику. На крају, неће бити пресудна ни значка ни брод – него питање коме Црна Гора припада: себи и свом народу, или  „европејцу“ са загребачком агендом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: