• Насловна
• Политика

Матовић за ИН4С: Монтенегро забранио Светог Саву и 40 српских писаца

7 година ‎ ИН4С

"Прво је искључен Свети Сава из свих програма, како за књижевност, тако и за историју. О њему нема ниједне ријечи у уџбеницима, што је суштина ствари, јер ако нема Светог Саве, зачетника српске књижевности и српске духовности, онда као и да нема ничег другога. Ако је њему забрањено у нашем образовном систему, онда је тамо непожељна и Српска православна црква", рекао је Матовић за наш портал.

Веселин Матовић

Писац Веселин Матовић, у разговор за портал ИН4С, оцјењује да је прогон српских писаца од стране црногорског режима почео још прије петнаест година.

“Прво је искључен Свети Сава из свих програма, како за књижевност, тако и за историју. О њему нема ниједне ријечи у уџбеницима, што је суштина ствари, јер ако нема Светог Саве, зачетника српске књижевности и српске духовности, онда као и да нема ничег другога. Ако је њему забрањено у нашем образовном систему, онда је тамо непожељна и Српска православна црква”, рекао је Матовић за наш портал.

Такође, додаје да је поред Светог Саве из црногорског образовног система искључено преко четрдесет знаменитих српских писаца.

“Међу њима је Јован Јовановић Змај. Он је потпуно искључен, нема ниједна реченица, ниједно слово о њему. Поред њега искључен је и Миодраг Павловић, Матија Бећковић. Искључена је цјелокупна наша средњевјековна књижевност, Доментијан и Теодосије”, каже Матовић.

Каже и да је невоља у томе што и они српски писци који су укључени, укључени су на такав начин да су просто изманипулисани, да је то само једна врста фалсификата.

“Нпр. присутна је Десанка Максимовић, али присутна је само са двије пјесме, и то безначајне у цјелокупном образовном систему (од првог основне до четврог разреда гимназије). Дакле, они могу да кажу да Десанка није искључена, али она јесте, на један перфидан начин. Такав је случај и са многим другим српским писцима”, наглашава Матовић.

С друге стране, каже, да у тим читанкама сви српски писци који потичу са простора Црне Горе, који су рођени у Црној Гори, нијесу представљени као српски писци, него искључиво као црногорски.

“Као што су Свети Петар Цетињски, Његош и слично. Сви други живи и они који се уклапају у конструкцију “монтенегринску” су прећутани, дакле, уопште их нема. Не постоји ниједан српски писац из Црне Горе у нашим школским програмима. Тиме се жели казати да у Црној Гори није било српских писаца, ни српске књижевности, културе, језика, а самим тим и српског народа”, изричит је Матовић.

Примјећује, да нпр. уврсте Добрицу Ћосића, и назначе да је српски писац, али уврсте и Милоша Црњанског, али не ставе да је српски писац, односно не назначе националну одредницу, него само стоји романсијер и пјесник.

“Тако, у црногорским уџбеницима, ни Алекса Шантић није српски писац него само пјесник. Дакле, направиле су се манипулације на један врло перфиниран начин да би се извршила преиндентификација српске културе у Црној Гори”, закључио је Матовић.

Крвава бајка“ Десанке Максимовић и „Ала је леп овај свет“ Јована Јовановића Змаја само су неки од наслова с дугачког списка које дјеца у основним школама у Црној Гори више нису обавезна да читају, али су за читање предложени „Господар прстенова“ и „Хари Потер“.

За основце више нијесу обавезни, ни чувена пјесма „О, класје моје“ Алексе Шантића, затим „Рибарчета сан“ Бранка Радичевића, кратка прича „Бобиљ и друшкан“ Сергеја Јесењина, као ни роман Добрице Ћосића „Далеко је сунце“.

У лектири више нема ни два позната романа црногорских аутора „Тим Лавље срце“ Чеда Вуковића и „Мали пират“ Антона Станичића.

Из Завода за школство наводе да листа обавезних лектира не ограничава наставнике да одаберу неки од ових наслова.

Министар просвјете Дамир Шеховић је прије десетак дана у Скупштини Црне Горе покушао да објасни по којим се критеријумима бирају лектире, наводећи адекватност текстова, естетска вриједност књижевног дјела, примјереност узрасту ученика, однос традиционалних и савремених књижевних текстова и однос књижевних дјела националне и свјетске књижевности.

У програм су, у међувремену, ушли Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Шимо Ешић, Војислав Вулановић, Бранко Бањевић, Драгана Кршенковић, Шукрија Панџо, Блага Журић, Кемал Мусић, Хаснија Муратагић Туна, Сафет Хадровић, Ибрахим Хаџић, Азем Заимовић, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић, Фехим Кајевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: