• Друштво
• Насловна

Матовић: Ћирилица у Црној Гори у герили

7 година ‎ Новости

Ако си Црногорац пиши на латиници, а ако си Србин ето ти ћирилице. Ово је слика и прилика данашње Црне Горе у којој насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица подно Ловћена има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

Илустрација

Ако си Црногорац пиши на латиници, а ако си Србин ето ти ћирилице. Ово је слика и прилика данашње Црне Горе у којој насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица подно Ловћена има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

Међутим, министар просвете Дамир Шеховић не мисли да има дискриминације.

– У Црној Гори је обезбеђена равноправност латиничног и ћириличног писма – категоричан је министар.

Ипак, оно што се може видјети јесте да су на латиници сви путокази, називи установа, обрасци, рачуни, док је ћирилица остала у ретким називима државних институција и на гробљима.

– Након доношења Устава 2007. у коме је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, тј. „језик државе“, латиницом су исписани сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије. Цјелокупна комуникација државе и грађана одвија се на латиници – каже за „Новости“ професор српског језика Веселин Матовић.

– Латиница је постала „латиногорица“, писмо тзв. црногорског језика, да би се он, пошто им се нијесу примила два нова слова у азбуци иколико разликовао од свог оригинала – потиснутог српског, који се тако ограничава на ћирилицу, не само у пракси него и у законодавству, као у случају Закона о јавним исправама, казао је Матовић.

Он појашњава да, ако, рецимо, тражите у Црној Гори да вам лична карта буде написана на српском језику, то значи да ће вам, по Закону о личним исправама, име и презиме бити уписани ћирилицом, а сви остали подаци латиницом, што би требало да значи на „црногорском, као службеном“ или „државном“.

– Нећете више наћи ниједаног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да своје дјело штампа латиницом, као што, опет, нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу – каже Матовић.

Тако је овде писмо, навео је он, као нигде у свијету, постало и национална, и језичка, и политичка, и идеолошка, па и естетска детерминанта.

Он упозорава да су аутори који се служе ћирилицом стигматизовани као „својеврсна књижевна герила, српски националисти, традиционалисти и митомани, потенцијални непријатељи државе“.

– И, као такви одстрањени су с јавне сцене, лишени права на државне награде и признања, на радна мјеста у државним институцијама, на упис у школске програме и уџбенике – додаје Матовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: