• Култура

Матица српска – Најновија издања Одјељења за српски језик и књижевност

1 min read

4 године ‎ ИН4С

О фототипском издању Горичког зборника и о Зборнику о Горичком зборнику говорила је проф. др Јелица Стојановић, која је још прије десетак година иницирала израду фототипије

О фототипском издању Горичког зборника и о Зборнику о Горичком зборнику говорила је проф. др Јелица Стојановић, која је још прије десетак година иницирала израду фототипије, па и пружила пресудан допринос са својим сарадницима да се оствари реализација овог капиталног издања за српску културу. У свом излагању професорка Стојановић посебно је истакла улогу проф. Ђорђа Трифуновића, „славног филолога, научника у области историје старе српске књижевности и славистике уопште“, а потом публику упознала са етапама у изради фототипије.

Рад на изради фототипије започео је прије десетак година уз благослов Његовог високопреосвештенства блаженопочившег митрополита Амфилохија и Владике Јована Ћулибрка. МС – ДЧЦГ, добила је одобрење Архива САНУ, управника Василија Крестића, уз посредништво проф. Трифуновића, да се обави посао снимања зборника, што је извршио угледни фотограф Владимир Поповић, Уз посебну дозволу, снимање зборника обављено је у Институту за српски језик САНУ 2012. године, а уз надзор и помоћ Мила Станића, шефа Архива. Израду и штампу зборника подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Саиздавач са МС – ДЧЦГ је изузетна издавачка кућа – Службени гласник. – Фототипија јесте најбољи начин, како каже проф. Трифуновић, да се трајно сачува стварно стање споменика, да се споменик учини доступним за широку употребу, а да се оригиналн не штети, с обзиром да је Зборник сада у лошем стању. Горички зборник спада међу знаменита открића 20. вијека.

О књизи угледног научника и универзитетског професора Милоша Ковачевића, која носи назив Кроз синтаксу српскога језика, говорила је проф. др Драга Бојовић. Професорка је, најприје, истакла значај укупног доприноса проф. Ковачевића српској кутури и науци:

Име Милоша Ковачевића није потребно посебно представљати филоолошкој јавности, а и широј. Широј је познат по, у много чему јединственој, беспоштедној и цјеловитој борби одбране имена, а сада већ и структуре српскога језика, а филолошкој по радовима и књигама које увијек представљају својеврстан празник за лингвисте и филологе. И једно и друго ради с потпуном преданошћу, ријетким научним нервом и страшћу.

Након овог експозеа, проф. Бојовић је изнијела детаљан приказ Ковачевићеве књиге, између осталог, истичући:

Ова књига се бави формама и значењима синтаксичких конструкција: синтагмама, синтаксемамам и реченицама српскога језика, чини је шеснаест радова, написаних за три године: од 2017. до 2020. Чине је три поглавља. 1) О синтаксемама и синтагмама, 2) О реченицама и исказима, и 3) О реду ријечи, тако да она на неки начин допуњују многа неријешена или недовољно ријешена мјеста из синтаксе и репрезентују обје граматичке категорије које је чине: конструкције ријечи и реда ријечи. – Читајући његове књиге, а ова је по терминолошким рјешењима једна од сложенијих, сваком од лингвиста, првенствено синтаксичара, вјероватно се догодило да су кроз литературу негдје примијетили недореченост, недосљедност, али су га занемарил, из више разлога, понајприје и због ауторитета који су их исписали, а и због недовољне већ помињане страсти активизма и надасве оног што би се могло назвати-живјети науком као хљебом.

Детаљен приказ књиге Српска књижевна реч у својим првим столећима проф. др Виктора Савића изложила је др Јелена Газдић, истичући врлину аутора да подједнако успјешно аспекте српског језика испитује и синхронијски и дијахронијски.

Књига нашег драгог пријатеља, врсног научника и прегаоца проф. др Виктора Савића, научног сарадника Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ и професорс на Катедри за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду, о којој имам част да говорим, посвећена је првим стољећима развоја српске књижевне ријечи, тј. најзагонтенијем и најнеразјашњенијем периоду наше писмености. Књига је изашла крајем 2019. године, у саиздаваштву Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Међународног центра за православне студије из Ниша. Ова студија подијељена је на 7 поглавља, при чему су у њој обједињени и неки раније објављени, али стилскојезички и технички прерађени радови, писани да сачине једну тематску цјелину. Свеукупно посматрано аутор је показао широку ерудицију, велико знање и познавање не само из области србистике, тј. историје српског језика, палеографије, лингвистичке географије, дијалектологије, већ и из историје и историје цркве. Будући да за најранији период српске писмености недостају непосредни писани трагови, веома је тешко доносити закључке и износити тврдње, и у том дијелу се Савић показао правим научником и лингвистом и своје хипотезе је за тај период износио врло опрезно сврставајући историјскојезичку проблематику у научно провјерен историјски и црквеноисторијски контекст, а знамо да су почеци српке писмености нераскидиво повезани са црквеном дјелатношћу.

О студији Кроз српску језичку историју проф. др Јелице Стојановић говорио је мр Бојан Струњаш. Како је истако, многима се могло учинити да је књига Пут српског језика и писма, објављена у престижној едицији Плавог кола СКЗ, врхунац једне научне каријере, но ипак, и са овом најновијом књигом проф. Стојановић показује да се врхунци једног научног рада и једне срчане борбе за очување српског језик и писма може износити и кроз студије које имају своју ефикасност у научној и у лаичкој јавности.

Вече је употпинио читањем својих стихова Радинко Крулановић, чија је књига пјесама Нијеми говорници објављена недавно, такође, у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Прочитајте ЈОШ:

Тесла је пре више од једног века имао патент за беспилотно возило

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: