“Мали, прљави” амерички ратови
1 min read
Амерички војник
Пише: Радован В. Пантовић
Када је вече уочи самог бомбардовања СР Југославије 1999. Бил Клинтон на ТВ Си-Ен-Ен (CNN) најављивао акцију “Милосрдни анђео”, позвао је Американце да изваде атлас. То је био незабораван тренутак. Као сваки вјешт популиста застао је код ријечи “атлас” јер већина Американаца “појма нема шта то уопште значи, а камоли да га има”.
Према чувеној Трумановој доктрини о “помоћи слободним народима“ који се опиру “наоружаној мањини”, Клинтон је, у ствари, морао да притекне у помоћ косовским Србима и Црногорцима које је притискала и терорисала ОВК. Али “доктрина” је од почетка служила само да се оправда “војни естаблишмент и амерички интерес”. Због тога Американци мало-мало, па ваде своје атласе. Као у Мекдоналдсу сезонске специјалне понуде: некад је то било због Норијеге, онда због Гадафија, па Садама Хусеина… У марту 1999. непријатељ је био у Србији и звао се Слободан Милошевић.
Американци су давно у прошлости били “срећни изолационисти”. Нису жељели да се мијешају у ратне спорове по свијету. Жељели су само да “зарађују много новца и да се гоје у миру”. Данас више није тако. Зато америчка војска регрутује сиромашне, подједнако и бијелце и црнце. Добро их плаћа и то одлично функционише.
Али, и са тиме је потребна “огромна машинерија лажи” коју исценира ЦИА, како би се кризе стално подгријевале. Телевизија олакшава посао, приказујући изнова и изнова слике “плавооких људи које муче неки лоши момци”, протјерују из њихових села и убијају. Тако се ствара емпатична, сентиментална клима и наравно да је Милошевић испао зао, иако на овом свијету постоје и много “гори момци”.
Међутим, Клинтон је преузео улогу господара рата из личне користи. Читава операција, наравно, “била је болесна”. НАТО је послије слома “источног блока” морао да добије кредибилитет, војни буџет је морао да се оправда и то је био прави разлог за рат. “Један мали рат увијек је добар за посао”! А интерес лобија за оружје најјачи је од свих у Америци.
О томе свједочи и човјек који је двадесет година радио за “Џенерал електрик”, а онда је једнога дана постао предсједник САД. И у својој новој служби је, такође, радио оно што најбоље зна. Трговинске послове за “Џенерал електрик”. Знате на кога мислим. На Роналда Регана. Предсједници се можда смјењују, али концерни воде послове Америке. Земљом влада економска “Коза ностра”. И Бил Клинтон је 1999. био само мали намјештеник. Предсједници у Америци су потребни само за спољну политику. Они могу да направе неред у свијету, као на Косову, али не и у унутрашњој политици.
Све што сте овдје прочитали, и више од тога, изговорио је 1999. у јеку НАТО бомбардовања за “Зидојче цајтунг” амерички писац, есејиста и политичар Гор Видал, један од најзначајнијих критичких интелектуалаца и непријатан свједок америчких слабости. Моји су редакција и превод у перфекат. Унук сенатора, син предсједничког савјетника, рођак Џеки Оназис и Ал Гора, пријатељ Кенедијевих, Картера и Никсона… Видал је дијете естаблишмента, али и поуздани инсајдер и човјек који је знао шта говори, како стварно стоје ствари и због чега Америка води ратове.
Тврдио је да је Америка још педесетих напустила демократске идеале и окренула се “освајањима по свијету“. Постала је империја иза које стоји скоро триста ратова широм планете, наравно “добрих за бизнис”. Видала сам се сјетио прошле недјеље, на годишњицу бомбардовања Србије и Црне Горе, због ријетке слободе и интелектуалне храбрости.
… U osnovi riječ je o ekonomiji!
O složenim procesima ovladavanja privrednim prostorima i procesima, posebno prirodnim resursima.
Kako je to od životne , vitalne važnosti za SAD, ne biraju sredstva da ostvare zacrtane ciljeve.
… Po svaku cijenu. Po cijenu globalnog, svjetskog rata!
SAD je davljenik ekonomske neuslovnosti, koji se hvata za slamku!
Spreman na sve da preživi.
Opasan.
Najveća opasnost po planetu!
То су такви зликовци да их свијет није рађао.Читави свијет о јаду забавише.