Људи „цвикају“ од власти, уместо обрнуто, Борис Малагурски у „Српском св(иј)ету“
1 min read
Борис Малагурски
“У том филму имамо неколико саговорника. Главну причу води српско- аустралијски водитељ Стефан Поповић, а поред те има још неколико прича, неколико сегмената са саговорницима који допуњавају главну причу. План је био да са Митрополитом имамо неких десетак минута, да му не одузимамо много времена, а на крају је тај интервју трајао сат времена. Он нам је говорио о неким детаљима из своје младости, нешто о чему нисмо ни мислили да говоримо, али нам је он толико лепо говорио, отворио душу. Док је трајао интервју, схватио сам да не треба да прекидам причу, иако смо имали довољно материјала за наш филм, и одмах знао да ћемо објавити то као независтан филм, јер је превише драгоцен. Јер би био злочин искористити само део а остало оставити у фиоци. Тих сат времена је нешто што ћу да памтим до краја живота“, рекао је у „Српском св(иј)ету“ Борис Малагурски, говорећи о свом најновијем филму „Црна Гора: Подељена земља“ чија је промоција 7. маја у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Интервјуисали су за потребе филма данашњег премијера Здравка Кривокапића, министра правде, Владимира Лепосавића, академика Матију Бећковића, историчара Јована Маркуша и многе друге значајне људе који су имали да кажу битне ствари на тему одузимања језика и идентитета, која је врло битна, не само код нас. У том смислу ово, како каже Бориса Малагурски, ово није само српски филм, већ један филм који је у интересу цивилизације, мира, помирења и уједињења.
О подјелама у Црној Гори је говорио као о појави која није почела са Милом Ђукановићем, већ траје током цијелог двадесетог вијека, али нијесу имали одзив од оних који су са те стране, који нијесу хтјели да причају за филм, али су пројекат комплетирали и са те стране убацујући исјечке из њихових интервјуа и изјава који су били на тему којом се филм бави.
Милош Нинковић, сценариста и теолог, у припремној фази је разговарао са онима који су трпјели репресију ондашњег режима.
„Ми смо филм завршили одмах након избора, нисмо се бавили каснијим периодом. Мислим да разочараност новом влашћу у Црној Гори није оправдана, јер треба схватити да је то један труо систем, који не постоји само преко 30 година Мила Ђукановића, већ постоји од после Другог светског рата и то не може да се демонтира и промени за пар месеци“, рекао је о нестабилној Влади која је комбинована од странака различитих ставова, и да је битно да се демонтира труо систем гдје ће се криминалци наћи у затвору, ослободити медији и организовати фер и поштени избори, изражавајући позитиван став о премијеру и о министрима у Влади Црне Горе, јер је ДПС много јак и у овом тренутку.
Говорио је о самом садржају филма, о условима у којима је снимано, а затим и о ситуацији на Космету, гдје је иста пријетња светињама као и у Црној Гори:
„Срби имају право да очувају свој национални идентитет као и сваки други народ и имају право да буду део свог народ, а не да буду преведени у неки други народ из политичких или неких других потреба. Имамо право да се за то боримо, било да смо из Републике Српске, Црне Горе, Албаније, Македоније или Хрватске- имамо право да се боримо за своју културу и свој језик. Мој први филм на неку националну тему је ‘Косово: Можете ли да замислите?’ из 2009. Био сам јако потрешен проглашењем независности, боравио сам тада у Канади. Све те приче о Косову нисам могао да доживим док нисам сам дошао и видео. Снимили смо те приче, био сам јако млад, технички је скромно, али је постигао релативан успех, приказан на Раша Тудеј, руској националној телевизији на енглеском језику“.