• Издвојено
• Поглед

Љепоте им се нагледасмо и памети наслушасмо

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Др Момчило Д. Пејовић

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Данима већ “претресам” своје исписе од уназад неколико година, све тражећи наслов који би био другачији, неуобичајен, барем мени! Накупило се много тога, преко 15000 страница и још фототека! А за перод од посљедње деценије 20. вијека па све до краја друге деценије 21. вијека имам више од 100.000 страница! Пажиљиво бирам, и од изабраног вршим селекцију!

Два су момента, из моје радне каријере, која ми не дају да заборавим вријеме комунизма и диктаторског режима Мила Ђукановића, са генерацијом “млади лијепи и (још) паметни”, као наставак комунистичке идеологије која још подмукло траје и има упориште у политичкој странци званој Д(р)ПС.

Први мој озбиљан моменат, који ми је отворио очи, био је “информативни разговор” у полицијској станици на Цетињу, моме родном граду, гдје сам готово цијели мјесец дана долазио по позиву да објашњавам: “шта си то радио у Авганистану у времену сукоба са Русима”? Узалудно сам објашњавао “Црв(….)у”, да нијесам могао истовремено учествовати у рату и изводити наставу историје у Гимназији и Образовном центру на Цетињу. Човјек запео па запео да “имају сазнање” о томе(…)! Некако се једва, и на стотину чуда, тога ратосиљах и послије много година објавих текст под насловом: “Моје учешће … и сазнања о нападу на Афганистан”!? (Објављено: ИН4С.НЕТ, понедјељак, 27. април 2009. године).

А други моменат је, такође веома озбиљан атак на мене и моју личност, бијаше за вријеме кратког директорства у Државном архиву Црне Горе на Цетињу!

Долазећи на посао из Подгорице на Цетиње, једног раног јутра ме сачекаше два полицајца на улазу у зграду и рекоше ми да пођем са њима до станице милиције, такође на Цетињу. То прође без икаквих проблема и не потраја ни десетак минута! Видјеше о чему је ријеч, која ја игра у питању, поздрависмо се, па додадоше да су ме “морали позвати – по налогу из Подгорице”! Чак мислим да ни забиљешку нијесу о томе састављали!? Наравно, било ми је јасно од кога је и шта се хоће! Међутим, тај случај не заборављам из разлога што је то било тако подло, крајње ниско, злобно, напаковано а уједно огавно!

Просто речено није било мјеста ни да се зрнце сумње може “у напаковану игру” ставити а да буде на мој терет.

Наравно, у неколико текстова сам то провлачио и чикао оне који су настојали упорно да пласирају неке сумњиве работе у реаговању – коментарима испод мојих бројних објављених текстова. Међутим, никако да неко од тих “јунака” анонимних или са измишљеним именима, надимцима итд., узму да напишу, потпишу се, и да потписом то потврђују како ми полтронски подмећу за интересе других, а за које шпијунирају!

Е, то је разлог да се осврнем на све оне који су били дио система додворничког и криминалног миљеа гдје скроман, пошетен и достојанствен човјек није могао опстати или у својој професији напредовати! Толико, само да их подсјетим на наведено и дам им подстрек да напишу све што имају а што би ме као човјека и научног радника могло оптеретити и позвати на одговорност!

А он, Мило Ђукановић, и они су дошли са улице и девизом: “Ми знамо како – За бољи живот”, њихов свакако! Бројни сатрапи, полтрони, пожмирепи, гмизавци, пузавци и остали црвићи су му у том свесрдно помагали, наравно и за себе грабили, колико им је он дозвољавао! Све су радили за њега, отимали и криминалним радњама, мимо закона, уз његову прећутно одобравање стварали услове у којима ће Он и они бити вјечито на власти! Тако су мислили да наставе све до њиховог биолошког трајања, а претходно да своју дјецу и унучад потом поставе и тако наставе оно што су им они институционално, организованим криминалом учврстили.

Међутим, ипак, промијенила се власт, дошли су други неоптерећени комунистичком идеологијом! Како год да буде биће за копље боље од бившега режима Мила Ђукановића и његових дрпс-оваца.

Подгорица, субота, 11. мај 2024. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: