• Насловна
• Политика

Молитве поред Грачанице 24 сата, литија Београдом: Остала само купола св. владике Николаја (ВИДЕО)

9 година ‎ ИН4С

Црква Светог Арханђела Михаила у Тубравићу, позната и као Ваљевска Грачаница, која је по једним изворима настала половином 15. вијека, а по другим раније, данас је руком обичног човјека, комплетно под водом,  једино још купола коју је подигао свети владика Николај Велимировић пркоси „људској“ вољи.

Стражари ове светиње, вјерници, 24 сата у дежурствима са обале читају молитве за спас Грачанице, док са друге стране вјерни народ протествује испред зграде српске Владе у Београду против потапања задужбине Немањића. 

Литија за спас Ваљевске грачанице, одржана је јуче у Београду.

Литија је кренула од угла Немањине улице и Књаза Милоша, и стигла је до Патријаршије.

Вјерници су очекивали да им се, макар овог пута, обрати патријарх Иринеј, али као и током прошлог сусрета са патријархом остали су ускраћени да чују поглавара СПЦ,

Прије доласка литије патријарх је кренуо у Саборну цркву на службу,  док га је полиција „чувала“ од вјерника. 

Иначе, слични сценарио се догодио и током прошлонедјељних протеста, када су се вјерници сусрели на улазу у Патријаршију са патријархом. Затечен, он је заћутао пред вјерницима незадовољним због потапања Ваљевске Грачанице. Саслушао је  вјернике који су негодовали а затим је, без и једне ријечи, кроз кордон полиције прешао у Саборну цркву.

Усмјерена енергија, воља и нада да се спасе ваљевска Грачаница, која је између осталог,  осамдесетих година прошлог вијека проглашена за споменик културе од историјског и друштвеног значаја, по свему судећи не могу да надјачају намјеру, неког…кога, вријеме ће рећи, да се она потопи.

Оправдање за овај чин, наводно, како је недавно изјавио за медије Миодраг Марковић, директор ЈП „Колубара“ Ваљево, је пројекта, један од најважнијих у Западној Србији у који је уложено, како он тврди, скоро 80 милиона евра.  

„Акумулација Ровни је државни пројекат, један од најважнијих у Западној Србији у који је уложено скоро 80 милиона евра. Било какав покушај пражњења акумулације је немогућ из више разлога. У акумулационом језеру налази више од 12,5 милиона кубика воде, која је заустављена циљано да би се спријечио поплавни ударни талас према Ваљеву“, правда чин потапања Марковић додајући да пражњење акумулације није чак ни предвиђено да се ради тако да је током пројектовања и пуњења акумулације предвиђено и потапање цркве.

Ваљевска епархија апеловала је да се акумулација не пуни до пројектованог врха, како би се спасла црква, али њихов апел није уважен.

Међутим, план потапања Грачанице није од јуче, он датира 25 година уназад, односно од момента изградње акумулације Ровни. Тада је договорен споразум са црквом о измјештању ваљевске Грачанице. Ипак, измјештање Грачанице није било могуће, наводно, због материјала од којег је сазидана, па је 2003. године владика шабачко- ваљевски Лаврентије дао сагласност за потапање цркве и размјену непокретности, изградњом нове цркве изнад акумулације.

Са потопљеном Грачаницом потопљени монашки гробови и праисториско гробље

Током археолошких истраживања која су рађена 2012. године, археолози Завода за заштиту споменика културе успјели су да дођу до значајних открића, испод остатака најстаријег манастирског конака нашли су, по свему судећи, праисторијско гробље.

Они су утврдили да је конак подигнут на гробовима старијим од цркве, а постоје одређене претпоставке да хумке потичу из праисторије, јер су покојници сахрањени у правцу запад – исток, супротно од православних обичаја, казао је том приликом археолог Радивоје Арсић, директор Завода за заштиту споменика културе из Ваљева.

„У гробовима смо затекли алатке од кремена, што наводи на сумњу да је тај локалитет употребљаван за неке сакралне потребе, још од праисторије“, казао је он.

Такође, поред саме цркве, археолози су у том периоду у више наврата открили скелете на гробљу из средњег вијека. Гробље је постојало бар три вијека, у време бивствовања манастира, којег су завојевачи више пута рушили и палили.

Новинару ИН4С стражари Грачанице су рекли да око саме светиње је сахрањено више стотина монаха које су погубили Турци у нападима на манастир из више наврата кроз период отоманске окупације.

Ваљевска Грачаница датира из времена Отоманске империје

Као манастир, Грачаница се помиње у турским пописима из 1560. године, али поједини гробови и дјелови конака у непосредној близини свједоче да црква потиче из 15. вијека. На мјесту старог манастира подигнута је скромна црква вјероватно прије 1926. године благословом и залагањем епископа Николаја Велимировића. Први писани податак о грачаничкој цркви оставио је Јоаким Вујић 1826. године свједочећи да се у Грачаници : „находи једна нова церква. Основатељи ове церкве јесу г. Вукосав Веселинович и Милосав Томич, који су сопственим њиовим иждивенијем ову церкву созидали, храм је церкве свјати Михаел Архангел“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: