• Политика
• Топ 1

„Кума“ Стојанка – од „Орловог лета“, преко „Ацовог злата“ до рапорта „предсједници“

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Стојанка Радовић

Иако би морале бити двије стране у поступку, пензионисана специјална државна тужитељка Стојанка Радовић обавјештавала је некадашњу предсједницу Врховног суда Весну Меденицу о стању у предметима, који тужилац поступа по пријавама за које се суткиња интересовала, тражила од ње препоруку за преводице у предметима, жалила јој се да адвокати износе “ружне” наводе за судије…

То произилази из њихове међусобне преписке, објављене јуче, пронађене у телефону Меденице који је одузет након што је ухапшена због сумње да је злоупотријебила службени положај и била дио криминалне групе коју је формирао њен син Милош Меденица који је у Спужу.

Стојанкин „лет“ од Абу Даби фонда, Орловог лета, „државног удара“

Пропусте приликом саслушања свједока у случају „Абу Даби фонд“ направили су, ранији обрађивачи предмета.

То је утврдио специјални тужилац Вукас Радоњић прије којег су се Абу Даби фондом бавиле: његова садашња колегиница Марија Распоповић и бивша специјална тужитељка – Стојанка Радовић.

Прије пар недеља је објављено, да је Радовићева, између осталог, за РТЦГ, истакла да се не сјећа да ли је направила пропусте у раду.

Та селективна амнезија тужитељке Радовић нас је обавезала да се подсјетимо „рада и успона“ ове тужитељке.

Од „орловог лета“ до „Ацовог злата“

Специјално државно тужилаштво репризираће узимање изјава у случају „Абу Даби фонд“ и то због тужилаца који су раније поступали у том предмету, а који о саслушањима свједока нијесу обавијестили окривљене и њихове браниоце али ни једног свједока о његовим правима.
Скоро четири деценије једна је од кључних фигура црногорског правосуђа је специјални тужилац Стојанка Радовић. Још од 80тих година Радовић је константно на различитим функцијама у тужилаштву.

У „судско-тужилачкој“ ујдурми која траје у Црној Гори, по свему судећи, свој успон, између осталог дугује кумству са „вјечном шефицом црногорског правосуђа“, бившом становницом Спужа Весном Меденицом.

Обавља функцију државног тужиоца у Врховном државном тужилаштву, а била је први Специјални тужилац у Црној Гори.

Радовић је, како сазнаје ИН4С, тужилац у кога је бивши СДТ Миливоје Катнић, имао највеће повјерење, па је тако од 2015. године на његов захтјев упућена на испомоћ у Специјално тужилаштво.

Радила је на „од важности за државу“ случају, крађе кућног накита брата шефа државе, Аца Ђукановића. Накит у износу од неколико стотина хиљада евра, како се сумња, отуђила је кућна помоћница, мада је потпуно нејасно струци и лаичкој јавности зашто се овим случајем бавило Специјално тужилаштво.

Каријеру Стојанке Радовић, обиљежио је обрачун са противницима режима, па је тако њен мандат као прве специјалног тужиоца у Црној Гори остао упамћен по случају познатом као Орлов лет.

Орлов лет као „претеча“ чувеног „државног удара“, био је монтирани процес, само сходно моменту и потреби режима, „кривци“ су тада били Албанци.

Десторица Албанаца осуђени су у групи од њих укупно 17 за кривична дјела злочиначко удруживање ради противуставних делатности и припремање дјела против уставног уређења и безбедности Црне Горе, односно недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.

Радовић је имала и 2016. године, једну од кључних улога у монтираном процесу „државни удар“

Наиме, иако је законом забрањено обмањивање осумњиченог, то није спријечило тужиоца Стојанку Радовић да на саслушању 16.10.2016. године свјесно обмани Бранку Милић, тврдећи како је у полиција у Подгорици пронашла већу количину припремљеног оружја за потребе наводног државног удара.

У видео прилогу, који је ИН4С ексклузивно објавио 2016. године, Радовић је, током саслушања Бранке Милић, за само један минут, три пута навела тезу о постојању унапријед припремљеног аутоматског оружја.

Тако Радовић прво саопштава Милићевој да је „Синђелић дао налог да се унапријед припремљено оружје расподијели члановима групе“, потом додаје да је „Дикић ишао према унапријед допремљеном, припремљеном скривеном склоништу оружја и муниције“ и на крају каже да је „велико оружје ту било ускладиштено“.

У питању је, међутим, тешка неистина, односно класично обмањивање, јер у Подгорици није постојало никакво оружје које је требало да се искористи у наводном државном удару, чиме је Стојанка Радовић свјесно доводила Милић у забуну.

Сјетићемо се да је то оружје, остало на дну неког језера на Косову и Метохији.

Након низа искустава и „специјализације“ на обрачуну са противницима режима, Стојанка Радовић је узела активну улогу у обрачуну са посланицима Демократског фронта. Тако је она била иницијатор чувеног противуставног “стављања у затвор” Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, јер њихова свједочења нису задовољила њене високе критеријуме.

Радовић је предложила стављање у затвор иако су посланици имали имунитет, и иако у историји правосуђа није запамћено стављање свједока у затвор.

Радовић спада у ред оних који су од своје сервилности режиму имали и те како користи, па се из њеног имовинског картона види да су њена годишња примања 30.553,00 евра, власница је стана од 86 квадратних метара.

Али то није све, у јулу 2019. године јавност је свједочила скандалозном избору кандидата за судије Основног суда, гдје је кћерка Стојанке Радовић, Неда Вукославчевић, за одговор на једно бесмислено питање добила 19 од 20 максималних бодова, па је тако тренутно кандидат за судијску функцију и чека распоређивање, што значи да ће се дуга традиција породичног служења “правном“ систему наставити. У комисији за оцјењивање налазила се кума Весна Меденица, па овакав избор и не чуди.

Прије неколике године, Судски савјет је предложио Мираша Радовића за предсједника Врховног суда.

„Општа сједница Врховног суда Црне Горе је на сједници одржаној 31.03.2021. године, након обављеног разговора и тајног гласања, утврдила предлог да се за предсједника Врховног суда Црне Горе изабере Мираш Радовић, судија Врховног суда Црне Горе“, саопштено је из Врховног суда.

Радовић је некадашњи министар правде у Влади Црне Горе, али и ђевер Стојанке Радовић.

Обављао је ту функцију у влади Жељка Штурановића, у којој су своје мјесто пронашли „доајени“ црногорске политичке сцене попут Милана Роћена, Милутина Симовића, Бранимира Гвозденовића…

Ипак, „министровање“ у ДПС-влади није једина „пикантерија“ у биографији судије Радовића. Наиме, он је 2009. године као министар правде од Владе Црне Горе добио стамбени кредит од 40.000 евра иако је имао стан од 86 квадрата, а само неколико година након те позајмице пријавио је да има уштеђевину од 58.500 евра. У МАНС-у су урадили анализу Радовићеве имовине и утврдили да је он након позајмице од Владе купио два аутомобила и опет успио да има уштеђених скоро 60.000 евра.

„Правно“ клупко породице Радовић ће се тек одмотавати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: