Влада Црне Горе најавила је да ће парламенту предложити у овој години измјене Закона о државном премјеру и катастру и Закона о уређењу простора и изградњи објеката . Шта се може унаприједити тим измјенама, са аспекта геодетске струке, питали смо Зорицу Крсмановић, дипломираног геодетског инжењера и члана Инжењерске коморе Црне Горе.
„Истовремене измјене Закона о државном премјеру и катастру и Закона о уређењу простора и изградњи објеката су добра прилика да се изврши и њихово међусобно усклађивање, нарочито у погледу надлежности са аспекта обављања геодетске дјелатности у Црној Гори“, каже Крсмановићка.
Према њеним ријечима, Закон о државном премјеру и катастру требало би да дефинише и регулише искључиво геодетске послове премјера и катастра, а не као до сада и геодетске послове на изради техничке документације и изградњи објеката, јер су то, каже, потпуно различите области геодетске струке.
„Закон који би прописао правила везана за укупно бављење геодетском струком морао би бити Закон о обављању геодетске дјелатности. У ситуацији када таквог закона нема, јасно је да Закон о државном премјеру и катастру не би смио да преузима такву улогу, као што не би смио ни да задире у надлежности Закона о уређењу простора и изградњи објеката, који мора бити једини мјеродаван за области које регулише“, сматра Крсмановић.
Она констатује и да се новим рјешењима ствара прилика да се законским оквирима побољша статус геодетске струке, која у односу на свој реални значај још увијек није важећим прописима третирана на одговарајући начин.
„Чињеница је да су до сада направљени позитивни помаци увођењем појединих законских норми у важећи Закон о уређењу простора и изградњи објеката. Такав примјер је прописана обавеза да саставни дио захтјева за издавање употребне дозволе мора бити и елаборат оригиналних теренских података изведеног стања објекта. Такође, добар примјер је и пропис у Правилнику о изради техничке документације у којем се прописује шта чини графичку документацију пројекта, а између осталог то је и елаборат парцелације по просторно-планском документу“, каже Крсмановићка.
Додаје да поменути закон и у осталим својим сегментима прилично коректно препознао значај геодетске дјелатности и третирао је на начин који она то заслужује, прописујући обавезујућа учешћа лица и предузећа лиценцираних од стране надлежног министарства, односно Инжењерске коморе Црне Горе.
Проблем је, наводи она, колико доследно се прописане норме у пракси поштују од стране свих оних који су обавезни да их поштују, почев од надлежних секретаријата локалних управа, преко извођача радова, надзорних органа, пројектаната, ревидената до комисија за техничке пријеме.
Проблем је, каже Крсмановићка, и у маргинализовању геодетских послова у области планирања и уређења простора.
„Довољно је да погледате стручне тимове обрађивача просторно – планских докумената и да видите да у њима, у највећем броју случајева, уопште нема геодетских инжењера. Посао геодетског инжењера не може и не смије да буде само евентуално ажурирање геодетских подлога за потребе израде просторно – планских докумената. План парцелације као дио планског документа морао би бити много озбиљније схваћен, прије свега од стране оних који финансирају његову израду, а то су углавном локалне управе. Ради се о томе да општине, а и држава, током израде плана треба да знају на који начин план третира њихову имовину. То наравно треба да знају и сви остали власници имовине у захвату плана, јер је то њихов недвосмислени и неприкосновени интерес“, наглашава Крсмановић.
Реалност је, упозорава она, да се плански документи усвајају а да последице планиране парцелације нико у потпуности не зна, док се не дође до фазе да се она реализује и када више не постоји начин да се било шта коригује, без покретања иницијативе за измјену планског акта, што подразумијева додатне трошкове и огромно изгубљено вријеме.
„Тек када дође до спровођења плана у великом броју случајева локалне управе схвате да су им трошкови експропријације велики, а грађани да су принуђени да докупљују земљиште од општине, државе, или првог комшије да би формирали урбанистичку парцелу и добили грађевинску дозволу. Последица таквог стања је неспровођење усвојених планова, бар не у мјери која би оправдала њихово доношење“, додаје она.
Рјешење је, како указује, укључивање геодетске струке у фазу израде Плана парцелације просторно – планског документа, са задатком од стране наручиоца документа да у фази нацрта План парцелације представља поред графичког приказа и јасну анализу планиране власничке структуре.
„Прихватање оваквог рјешења у Закону о уређењу простора и изградњи објеката и поштовање такве одредбе у пракси спријечило би све наведене недостатке. Тиме би се створили услови да Управа за некретнине, након што добије усвојени просторно – плански документ, несметано спроведе план парцелације у складу и у року предвиђеним важећим законским прописима, што до сада није била пракса“, закључује Крсмановићка.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jedno je Zakon, drugo je praksa
Vrlo korisno prije svega za kvalitetno upravljanje prostorom a ne da inženjeri opšte prakse sve rade sami a da se posle lokalne zajednice hvataju za glavu i da ga narod plaća.
Жива истина, као што каже госпођа, суштина проблема је у маргинализовању геодетских послова у области планирања и уређења простора.
Veoma temeljno objasnjeno, nema price.
Свака част, колегинице! Коначно неко на прави начин и конкретно да предочи стање у нашој бранши.