Историја нам показује да, умјесто једног великог догађаја, свакој финансијско-економској кризи претходи неколико комплементарних и узајамно повезаних економских и социјалних догађаја. Превелики и неодрживи глобални дугови, измјене у структури глобалног дуга, трговински ратови, потешкоће у рефинансирању дугова за клијенте који имају лош кредитни рејтинг ће нас одвући у сљедећу свјетску економско-финансијску кризу и дубоку рецесију. Корона вирус ковид-19, као неочекивани додатни окидач који нико није могао предвидјети, само је драстично убрзао неминовну кризу дуга, која ће нас свом силином ударити ове и наредне године, а њене праве посљедице ће се тек показивати у средњем року.
Један од главних фактора који доводе до кризе је превелики јавни дуг, посебно у развијеним а нарочито у отвореним економијама у развоју којима припада Црна Гора. Статистички посматрано, јавни дуг се увијек доводи у везу са бруто друштвеним производом (БДП). Када је однос јавног дуга и БДП превисок, то најчешће доводи до упитности одрживости јавних финансија; дуг постаје превише велик и скуп да би био одржив на дужи рок.
Каква је ситуација у Црној Гори када упоредимо податке о јавног дугу и БДП на крају 2008. и 2019? Подаци су, најблаже буди написано, забрињавајући. Црна Гора је на крају 2008. била дужна 27% БДП-а, док је на крају 2019. дуг нарастао на 77,2% БДП-а, што је чак три пута веће него прије 12 година. Примјера ради, јавни дуг земље Централне и источне Европе износио је око 45% БДП-а.
У контексту снажне економске кризе која се управо дешава, горе наведено значи да је Црна Гора исцрпила главни механизам за ублажавање посљедица које ће корона криза донијети. Како Централна банка Црне Горе нема емисиону функцију нити додатне алате монетарне политике, удар кризе у Црној Гори ће бити много снажнији од удара из 2008; посљедично, опоравак од кризе ће много дуже трајати.
Опасан плес са дугом
Сви сегменти црногорског друштва (грађани, привреда и држава) годинама су (не)оправдано плесали прилично опасан плес са кредитним задужењима. Ниске плате, слаба платежна моћ, неспособност значајније акумулације капитала привреде за самосталне инвестиције и превелика јавна администрација довеле су до опијумске зависности свих сегмената друштва од екстерног финансирања које су, потпуно пословно оправдано, омогућивале финансијске институције али и бројни приватни инвеститори који су нарочито интензивно финансирали јавни дуг државе Црне Горе.
Нису се сви сегменти друштва задуживали за исте потребе. Грађани, карактеристично са ниским платама и слабом платежном моћи су се задуживали у највећој мјери како би допунили скромне кућне буџете. Домаћа привреда је укупно имала недовољне инвестиционе активности јер се већина кредита користила за финансирање обртног капитала и оперативних трошкова, док је држава обилне иностране кредите користила за финансирање огромне администрације као и бројних неефикасних, скупих али и промашених инвестиција.
Усљед драстичног успоравања протока тока готовине у систему које је изазвао корона вирус, без подршке државе кроз гарантне шеме, додатно екстерно кредитирање ће бити углавном недоступно грађанима и привреди; несолвентност, која представља немогућност плаћања обавеза на дужи рок се опасно приближила неликвидности, због чега ће приватни сектор захватити озбиљан талас стечајева и директно посљедичног неконтролисаног повећања незапослености.
Смањиће се и дознаке црногорске дијаспоре, које годишње износе 400 милиона еура. Подсјетићу, дознаке махом служе за помагање породица чији су чланови отишли “трбухом за хљебом” у земље у којима могу зарадити више новца него у Црној Гори. Стране директне инвестиције и извоз ће се у најбољем случају преполовити, док се новац убрзано одлива из земље.
Држава ће се морати додатно задужити и то не за стварање нове вриједности, већ за ублажавање евидентне социјалне експлозије чије праве обрисе тек очекујемо у два таласа: првог, након истека одлагања плаћања кредитних обавеза у јуну и другог, у септембру, који ће нас након завршетка радикално слабије љетње туристичке сезоне, озбиљно уздрмати јер неће генерисати чак милијарду еура прихода, што је од системског значаја за укупну црногорску привреду.
Ново задужење државе “тешко” најмање 500 милиона еура, неуобичајено неозбиљно најављено у јутарњем термину на јавном сервису, повећаће јавни дуг Црне Горе у 2020. до близу 90% БДП-а. Ипак, све су прилике да ће БДП пасти још више од најављених 9%, па ће се однос јавног дуга и БДП-а готово изједначити, што се према званичним ставовима међународним институцијама сматра неодрживим јавним дугом за земље као што је Црна Гора.
Наредна, 2021. година, прича је за себе; са недовољно брзим опоравком економије и новим потребама за задуживањем, однос јавног дуга и БДП премашиће 100%.
Улазак ММФ у структуру јавног дуга
Према наводима премијера Марковића у интервјуу РТЦГ почетком 2018. године, актуелна Влада Црне Горе је на почетку мандата, децембра 2016. године, била под притиском ММФ-а за уговарањем аранжмана тешког 300 милиона долара, што би у својој суштини значило признање да је економска ситуација у нашој држави већ тада била алармантна.
У новонасталим околностима, када се наша економија експоненцијално брзо урушава, задужење код ММФ-а је неизбјежно: без нових кредита држава Црна Гора неће моћи да измирује своје обавезе до краја године. У ситуацији када се приватни кредитори повлаче са тржишта и/или траже огромне камате за своја средства, новац се мора обезбиједити од институционалног инвеститора као што је ММФ.
У посљедња два мјесеца, више од 100 држава је тражило подршку ММФ-а како би ублажили посљедице Ковида 19, што се до сада у историји ММФ-а никада није догодило. Стога, грађани Црне Горе морају знати да ММФ није хуманитарна организација. Дуг ММФ-у се мора вратити; кредитни аранжман ће садржати тешке мјере које ће наше друштво у цјелини морати испунити. На жалост, поново ће највећи терет враћања дугова поднијети најсиромашнији слојеви али и средња класа, док би се за најбогатије слојеве друштва морао увести додатни порез.
У великом броју држава којима је ММФ омогућио кредитне аранжмане, редовно су се дешавали социјални немири који су узроковани условима ММФ-а који тражи чврсто и безусловно обавезујуће спровођење мјера штедње кроз јавно пласиран еуфемизам “фискална консолидација”. Управо из тих разлога, често се чују примједбе да ММФ намеће захтјеве који поткопавају суверенитет и смањују квалитет јавних услуга државе којима је кредитна линиј омогућена.
Но, за ситуацију у Црној Гори апсолутно не треба кривити ММФ; морамо погледати истини у очи.
Плаћамо цијену симулације реформи
Садашња нагла негативна економска ситуација у држави, коју је корона вирус заправо оголио до крајње суштине, указује на структурне економске проблеме које су доносиоци одлука годинама “трпали под тепих”.
Свака критика досадашњег економског развоја оштро је дочекивана на нож уз неизбјежно спиновање о томе да они, који се не слажу са таквим моделом развоја, заправо не воле Црну Гору. Ковид 19 је и емпиријски доказао да сви ми, који смо на вријеме указивали на економске аномалије, Црну Гору волимо много искреније и јаче од оних који су јој, како једину мјеру неискрене љубави, снажно прожетом сасвим личним интересима и незајажљивом похлепом, уредно испостављали мегаломанске фактуре, са прожимајућим ставкама корупције, непотизма, клијентелизма и озбиљног незнања које се пласирало као аксиом.
Нажалост, сви грађани Црне Горе платиће цијену симулирања реформи, на што се годинама уназад упозоравало са великог броја адреса. Док су друге државе марљиво и вриједно радиле на структурним реформама који су водиле добробити њихових друштва, Црна Гора је то вријеме активно симулирала реформе које су међународни фактори дипломатски суптилно описивали у својим бројним извјештајима.
Паметнији су доста попуштали
Имајући у виду горе наведено, крајње је вријеме за:
– болно суочавање са бројним системским слабостима црногорске економије које је интензивно индуковано медиокритетским кадровима (част изузецима којих има);
– суштинско признање досадашњих доносиоца одлука о промашеном економском моделу развоја економије;
– реформисану, ефикасну и надасве транспарентну јавну управу са посебним акцентом на отварање буџетских издатака на увид свим грађанима, како би се приказале размјере трошења новца;
– одлучно и прецизно одстрањивање кадрова који су својим економским идеологијама довели државу Црну Гору на руб колапса. Заиста би била катастрофална грешка да се рад на новим програмима развоја црногорске економије омогући људима који нас заправо довели до овакве ситуације;
– филигрански прецизне анализе свих будућих инвестиција и расхода, који би замијенили досадашњи одокативни начин рада процјене инвестиција.
На крају, ваља напоменути још и ово: паметнији су у овој држави предуго и превише попуштали горима од себе; коначно је дошло вријеме је да се понешто – питају.
Аутор је извршни директор Фиделитy цонсултинга
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
od svakog kredita koji je vlada uzimala u ime naroda, veci dio je otisao domacim tajkunima i privilegovanim firmama vezanim uz vlast. Na taj nacin je mafija isisavala novac iz kredita. Za narod nije ostajalo nista. Narodu je ostao samo dug koji raste. E viva.
Srbuja se spasila propasti zahvaljujuci referendumu u CG,jer sa istih startnih pozicija samostalnosti pogledajte realno gde je Srbija,a gde je CG.CG vlast je sama sebi uskratila mogucnost pljacke i ucenjivanja Srbije pa je morala da pljacka svoje gradjane.Dokle su stigli sad vidimo,duzni i bogu i narodu ,ne mogu da se razduze niti ponovo da se zaduze ,a dezurna zrtva ,Srbija se izmakla na njenu srecu!I kako dalje kad je sutrasnjica crna bez bijela?
……где си сада доме…..што те нема да коментаришеш…просто је доме…ти се у ово НЕ РАЗУМЕШ хаххаххаххаххахаа…доме….
Dugacak tekst, obimno opisano!.
Jednom recju!: Bakrot!!!
Najefikasnije resenje : Reset dugme!.
I sve od pocetka !.
Sve ostalo, krpiti rupe, traziti nove kredite, skupo placati samostalnost je gore i gubljenje vremena nego !.
Reset!.
6 godina muke ali onda ako je vlada pametna bice bolje!.
Jednostavno, od momenta sticanja nezavisnosti bila je potrebna potpuno nova ekonomska strategija. U zajednici sa Srbijom sve je bilo strateski optimalno i pored siromastva uslovljenog drugim razlozima. Poljoprivreda, industrija, saobracaj, turizam sve rasporedjeno idealno za jednu zemlju tadasnje konfiguracije i Crnoj gori je logicno pretezno pripao turizam i domaci i strani. Razdvajanjem ostao je samo turizam kao ponuda, bez vecinskog domaceg, oslonjen na sumnjive finansije i potpuni nesklad sa drugim privrednim granama. Zbog toga ce sada biti vrlo tesko i neizvesno, niko ne pomaze kao brat bratu, a danas nema vise brata jer je jedan tako hteo. A da li se to moglo lako prepakovati, e nije?