Kosovski test
Miloš Ković
Piše: Miloš Ković
Na Kosovu se svačiji trag brzo prepozna. Kažite mi šta mislite o Kosovu i ja ću vam reći ko ste. Jer, tada svedočite o sebi – o svom moralu, veri, razumu i obrazovanju. Reći ćete da, pritisnuti dnevnim brigama, o Kosovu i ne razmišljate? Pokušajte onda da odgovorite na nekoliko pitanja.
Hoćete li da, u ime „budućnosti naše dece“, preko 120.000 sunarodnika (više od 70.000, ako prihvatite „korekciju granica“) prepustite Velikoj Albaniji?
Za koliko EU srebrnjaka (kredita koje će, uostalom, vraćati vaša deca i unuci) i za koja to briselska obećanja ćete ih prodati ljudima osumnjičenim za ratne zločine i trgovinu organima?
Jeste li čuli za srpsku decu koja rastu u getima Orahovca ili Goraždevca? Šta mislite, ima li dece u Novom Brdu, Šilovu, Ranilugu, severnoj Kosovskoj Mitrovici? Znate li da je Gračanica opština sa najvećim prirodnim priraštajem u Srbiji?
Hoćete li da Pećku patrijaršiju predate Velikoj Albaniji? Možete li da zamislite Visoke Dečane, Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu, Banjsku, Devič, Draganac u sastavu albanske države? Šta mislite, šta tamo čeka naše svetinje? Da li ste bili u Albaniji?
Jeste li tamo pronašli neki trag vekovnog srpskog prisustva, koji nije obrisan ili uništen?
Znate li šta su Svetosavski zavet i Kosovski zavet? Šta je opredeljenje za Carstvo Nebesko, za istinu umesto laži, za podvig umesto straha? Da li ste znali da je to opredeljenje, punih osam stotina godina, glavna tema srpske istorije?
Zašto je Kosovski zavet vekovima živ, iako menja svoje oblike, u srpskoj srednjovekovnoj književnosti, epskim pesmama, srpskom baroku, klasicizmu, romantizmu, realizmu, modernizmu… Razumete li da smo, slično Jevrejima, kada smo sve izgubili, skoro pet stotina godina čekali i dočekali oslobođenje Kosova, svoje Svete Zemlje?
Da smo to ponovili u epopeji od 1915 do 1918? Hoćemo li njenu stogodišnjicu da obeležimo tako što ćemo svega da se odreknemo, da objavimo da je sve bilo uzalud, da se „razgraničimo“ sa Kosovom, sa sobom i svojom istorijom?
Jesu li ovo samo mitovi, beskorisni u svetu praktične politike, gde se odluke donose na osnovu matematički proračunatih činjenica?
Državnike i nacije pokreću emocije i predrasude; tek u sprovođenju zamisli u delo ideali se prilagođavaju opipljivim činjenicama. Oduzmite Amerikancima i Jevrejima njihove zavete, mitove o izabranosti, sećanje na izgubljene bitke i te nacije izgubiće motiv za postojanje i trajanje. Jevrejima osporite rušenje Drugog hrama i Masadu, Grcima Termopile, Jermenima Avarajr, Kvebečanima Avramovu poljanu, Amerikancima Alamo, Australijancima Galipolje… Slavimo poraze i stradanja? Zaboravimo, onda, i na Stari i na Novi zavet. Zašto bismo Kosovski zavet menjali za Holivudski mit ili za Mit o Zapadu, kao izvoru i utoci svake moralnosti, pravednosti i modernosti?
Neko će reći da države, u surovom svetu realpolitike, ne smeju da brinu o zavetima i moralu. Tako su, istina, mislili Tukidid, Makijaveli i Rišelje. Zapitajmo se, zato, šta čeka državu koja se dvadeset godina posle rata, u miru, odriče sopstvene teritorije? Verujete li da će neprijatelji, kada im naša država pokaže svoju slabost, tu da se zaustave? Čitate li istoriju, proučavate li međunarodne odnose?
Šta je sledeće: Sandžak, Niš, Vojvodina? Republika Srpska? Pitanje je samo hoćemo li svoju zemlju i decu da branimo na Kosovu i Metohiji, ili u Novom Pazaru, Nišu, Novom Sadu, Banjoj Luci? Je li u pitanju samo opstanak naše države, ili stabilnost celog regiona? Šta će Velika Albanija da donese Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj? Mir i ekonomski prosperitet?
Ko može da ospori činjenicu da se većina čovečanstva protivi nezavisnosti „Kosova“? Zar Rusija i Kina, najveće i najmnogoljudnije zemlje sveta, velike sile u usponu, stalne članice Saveta bezbednosti UN, uporno ne insistiraju na Rezoluciji 1244? Nisu li SAD i EU, uprkos svojoj realnoj moći, sve opterećenije unutrašnjim problemima i međusobnim sukobima?
Čemu žurba u uslovima u kojima bi svako razuman sačekao?
Da li se zemlja može voditi tako što se gaze zakoni, sopstveni Ustav i Rezolucija 1244 UN? Je li to vladavina prava? Kada ćemo jasno i glasno da postavimo pitanje opstanka Srba, Goranaca i Roma na Kosovu i Metohiji, povratka proteranih i imovinskih prava naše države, Crkve i građana?
Albanci su (na Kosovu i u Albaniji) u demografskoj stagnaciji i opadanju
Zar to nisu osnovna ljudska prava? Hoćemo li priznanjem zločinačke „realnosti“, „razraničenjima“ i „korekcijama granica“ da usvojimo osnovno načelo američke istorije, uništavanje celih ljudskih populacija, ili ćemo da obnavljamo vekovne tradicije zajedničkog života balkanskih naroda?
Zar ne znate da su Albanci (na Kosovu i u Albaniji) u demografskoj stagnaciji i opadanju? Hoćemo li da i dalje gradimo prosjačku ekonomiju „stranih investicija“ i da pristajemo na otimačinu onoga što je naše, rudnih bogatstava Kosova?
Hoćemo li da se odreknemo Kosova i Metohije i da tako konačno postanemo najgore i najgluplje pokolenje u istoriji srpskog naroda?
Izvor: Politika
Na Kosovu i Metohiji je svaki korak korak po svetinji! Bila sam u Gračanici, i ići ću opet i opet i opet…to je MOJE! I za sve to su neki naši preci ostavili kosti…svojim životimaplatili naš život ovde…Srbija se mora razdrmati i setiti istorije, one prave, istinske. U nju spada i Kosovo kao srpska svetinja, asvetinje se čuvaju i vole!
Odlican komentar, koji mnogo govori. Ovo je 12 i pet minuta da se uopšte krene u poboljšanju demografije!? „Ne dozvoliti siptarima da secei i da tako osvajaju srpsku zemlju na Kosovu i Metohija!? Bez radjanja srpske dece nema opstanka, ne samo na Kosovu vec i u Srbiji, pa i u svetu!?
Da dopunim jednim detaljem : Kad je Slavonije napadnuta mogli smo vidjeti na RTS tancovanje folklornih grupa, valjda povodom prvog maja. Poslije samo 4 godine bombe su pale i na RTS.
Kako odbraniti ostatak Srbije koja je u izumiranju?Šta će nam manastiri,muzeji,zemlja kada neće biti naroda u Srbiji.Pročitajte poslednji izveštaj Instituta društvenih nauka-odeljenje Demografije.
Sve zavisi od nas i uvek je zavisilo od nekoga…sada zavisi od nas! Deca su nam po svetu, zar nije lepše živeti u svojoj zemlji? A tome ih je trebalo i vaspitavati, dug proces koji ima težinu – a sad smo tu gde smo! I tu treba da budemo, jer je sve ovo naše…ja sma rodila troje, ja želim damoje treoje rodi po troje, i već na sje više. Ako svako tako misli, neće izumreti Srbija, jer u njoj još pulsira život i ljubav…
Genijalno! I Miloš Ković i Miroslav Đukić. Pročitaj ovo moj ubeućeni narode. I trgni se!
Sjajan tekst našeg velikog istoričara Miloša Kovića! Dodao bih na to samo jednu moju impresiju. Ne moramo da se udubljujemo u daleku istoriju da vidimo šta nam ta „učiteljica života“ kaže o mogućim odgovorima na „kosovski test“. Prisetimo se da su svi srpski rodoljubi, početkom raspada SFRJ ponavljali: „Beograd se brani u Kninu“. Nebrojeno puta sam lično čuo tzv. „intelektualce“ iz „kruga dvojke“ i slične diljem Srpstva kako se sprdaju ca navedenom maksimom. Režim u Beogradu je početkom maja 1995. prepustio Hrvatskoj Zapadnu Slavoniju, a početkom avgusta iste godine i Knin i čitavu Republiku Srpsku Krajinu. Pao je Knin, a toga dana je glavna vest na naslovnoj strani „Politike“ (gornji levi ugao) bila ta da je predsednik Lilić čestitao nacionalni praznik Boliviji. Dok se tužna kolona Krajišnika povlačila prema Srbiji, Srbi su se banjali na Adi i na Primorju. Neki su mi „intelektualci“ tada objašnjavali da su sve to sredili Amerikanci i da su se Tuđman i Milošević dogovorili da prepustimo Krajinu za Kosovo. Zakonomerno i logično, baš kako je predviđeno 1991. godine, već u martu 1999. godine bombe su padale po Beogradu, jer poslednje odbrane u Kninu više nije bilo, ali i po Podgorici, Novom Sadu, Nišu… Tzv. „intelektualci“ su tada, barem za kratko, zaćutali… Treptali su svojim okicama, dok su njihovi pileći mozgovi pokušavali da smisle objašnjenje zašto bombe padaju po njima? Zvuči li jeretički da sada kažem da, ako se desi ono čega se pribojavamo, nećemo morati da čekamo nepune 4 godine, kao prošli put, da vidimo neprijatelja na kućnom pragu? Avav danas, ako misli da ponovi „podvige“ tadašnjeg režima iz 1995. godine, samo treba da sačeka da počne sezona kupanja na Adi i na Primorju. A i Bolivija je tada tu, valja im (opet) gromoglasno čestitati praznik!