Чика Пера: Краљ који је живио за свој народ
1 min read
Краљ Петар I Карађорђевић
Краљ Петар I Карађорђевић (1844–1921) остао је у српској историји упамћен као владар који је своју круну носио скромно, али с дубоком одговорношћу према своме народу. Син кнеза Александра Карађорђевића и унук вожда Карађорђа, рођен је у Београду 11. јула 1844. године, а умро на данашњи дан 1921. Његово дјетињство било је обиљежено политичким превирањима и смјеном династија, што ће утицати на његов поглед на власт и државу.
Након што је његов отац 1858. свргнут с престола, породица Карађорђевић живјела је у изгнанству. Млади Петар школовао се у Женеви, а потом на француској Војној академији Сен-Сир. Током боравка у Француској упознао се с идејама слободе, парламентаризма и народног суверенитета, које ће касније постати темељи његове владавине. Као млади официр борио се у француско–пруском рату 1870–1871, а потом и у устанку у Босни и Херцеговини 1875. године, гдје је показао личну храброст и оданост идеалима ослобођења јужних словенских народа.
Деценије емиграције проводио је углавном у Француској и Швајцарској, пратећи издалека прилике у Србији. Његов повратак у отаџбину догодио се 1903. године, након мајског преврата и смјене династије Обреновић. Народна скупштина једногласно га је изабрала за краља. Од самог почетка настојао је оживјети уставни и парламентарни систем, укинуо је цензуру и омогућио шире политичке слободе.
Вријеме његове владавине донијело је и велике изазове. Србија је прошла кроз Царински рат с Аустроугарском, Анексиону кризу 1908, као и два Балканска рата 1912. и 1913. године, у којима је ослободила Стару Србију и Македонију. У Првом свјетском рату, упркос позним годинама, краљ Петар је остао уз своју војску. Током повлачења преко Албаније 1915. године, дијелио је исте тешкоће и опасности с војницима, што му је донијело трајно поштовање и надимак „Чика Пера“.
Послије пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије 1918, краљ Петар постао је први монарх новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Због нарушеног здравља власт је већином била у рукама његовог сина, регента Александра, али је Петар до краја остао симбол јединства и државности.
