Kosovski test
Miloลก Koviฤ
Piลกe: Miloลก Koviฤ
Na Kosovu se svaฤiji trag brzo prepozna. Kaลพite mi ลกta mislite o Kosovu i ja ฤu vam reฤi ko ste. Jer, tada svedoฤite o sebi โ o svom moralu, veri, razumu i obrazovanju. Reฤi ฤete da, pritisnuti dnevnim brigama, o Kosovu i ne razmiลกljate? Pokuลกajte onda da odgovorite na nekoliko pitanja.
Hoฤete li da, u ime โbuduฤnosti naลกe deceโ, preko 120.000 sunarodnika (viลกe od 70.000, ako prihvatite โkorekciju granicaโ) prepustite Velikoj Albaniji?
Za koliko EU srebrnjaka (kredita koje ฤe, uostalom, vraฤati vaลกa deca i unuci) i za koja to briselska obeฤanja ฤete ih prodati ljudima osumnjiฤenim za ratne zloฤine i trgovinu organima?
Jeste li ฤuli za srpsku decu koja rastu u getima Orahovca ili Goraลพdevca? ล ta mislite, ima li dece u Novom Brdu, ล ilovu, Ranilugu, severnoj Kosovskoj Mitrovici? Znate li da je Graฤanica opลกtina sa najveฤim prirodnim priraลกtajem u Srbiji?
Hoฤete li da Peฤku patrijarลกiju predate Velikoj Albaniji? Moลพete li da zamislite Visoke Deฤane, Bogorodicu Ljeviลกku, Graฤanicu, Banjsku, Deviฤ, Draganac u sastavu albanske drลพave? ล ta mislite, ลกta tamo ฤeka naลกe svetinje? Da li ste bili u Albaniji?
Jeste li tamo pronaลกli neki trag vekovnog srpskog prisustva, koji nije obrisan ili uniลกten?
Znate li ลกta su Svetosavski zavet i Kosovski zavet? ล ta je opredeljenje za Carstvo Nebesko, za istinu umesto laลพi, za podvig umesto straha? Da li ste znali da je to opredeljenje, punih osam stotina godina, glavna tema srpske istorije?
Zaลกto je Kosovski zavet vekovima ลพiv, iako menja svoje oblike, u srpskoj srednjovekovnoj knjiลพevnosti, epskim pesmama, srpskom baroku, klasicizmu, romantizmu, realizmu, modernizmuโฆ Razumete li da smo, sliฤno Jevrejima, kada smo sve izgubili, skoro pet stotina godina ฤekali i doฤekali osloboฤenje Kosova, svoje Svete Zemlje?
Da smo to ponovili u epopeji od 1915 do 1918? Hoฤemo li njenu stogodiลกnjicu da obeleลพimo tako ลกto ฤemo svega da se odreknemo, da objavimo da je sve bilo uzalud, da se โrazgraniฤimoโ sa Kosovom, sa sobom i svojom istorijom?
Jesu li ovo samo mitovi, beskorisni u svetu praktiฤne politike, gde se odluke donose na osnovu matematiฤki proraฤunatih ฤinjenica?
Drลพavnike i nacije pokreฤu emocije i predrasude; tek u sprovoฤenju zamisli u delo ideali se prilagoฤavaju opipljivim ฤinjenicama. Oduzmite Amerikancima i Jevrejima njihove zavete, mitove o izabranosti, seฤanje na izgubljene bitke i te nacije izgubiฤe motiv za postojanje i trajanje. Jevrejima osporite ruลกenje Drugog hrama i Masadu, Grcima Termopile, Jermenima Avarajr, Kvebeฤanima Avramovu poljanu, Amerikancima Alamo, Australijancima Galipolje… Slavimo poraze i stradanja? Zaboravimo, onda, i na Stari i na Novi zavet. Zaลกto bismo Kosovski zavet menjali za Holivudski mit ili za Mit o Zapadu, kao izvoru i utoci svake moralnosti, pravednosti i modernosti?
Neko ฤe reฤi da drลพave, u surovom svetu realpolitike, ne smeju da brinu o zavetima i moralu. Tako su, istina, mislili Tukidid, Makijaveli i Riลกelje. Zapitajmo se, zato, ลกta ฤeka drลพavu koja se dvadeset godina posle rata, u miru, odriฤe sopstvene teritorije? Verujete li da ฤe neprijatelji, kada im naลกa drลพava pokaลพe svoju slabost, tu da se zaustave? ฤitate li istoriju, prouฤavate li meฤunarodne odnose?
ล ta je sledeฤe: Sandลพak, Niลก, Vojvodina? Republika Srpska? Pitanje je samo hoฤemo li svoju zemlju i decu da branimo na Kosovu i Metohiji, ili u Novom Pazaru, Niลกu, Novom Sadu, Banjoj Luci? Je li u pitanju samo opstanak naลกe drลพave, ili stabilnost celog regiona? ล ta ฤe Velika Albanija da donese Makedoniji, Crnoj Gori i Grฤkoj? Mir i ekonomski prosperitet?
Ko moลพe da ospori ฤinjenicu da se veฤina ฤoveฤanstva protivi nezavisnosti โKosovaโ? Zar Rusija i Kina, najveฤe i najmnogoljudnije zemlje sveta, velike sile u usponu, stalne ฤlanice Saveta bezbednosti UN, uporno ne insistiraju na Rezoluciji 1244? Nisu li SAD i EU, uprkos svojoj realnoj moฤi, sve optereฤenije unutraลกnjim problemima i meฤusobnim sukobima?
ฤemu ลพurba u uslovima u kojima bi svako razuman saฤekao?
Da li se zemlja moลพe voditi tako ลกto se gaze zakoni, sopstveni Ustav i Rezolucija 1244 UN? Je li to vladavina prava? Kada ฤemo jasno i glasno da postavimo pitanje opstanka Srba, Goranaca i Roma na Kosovu i Metohiji, povratka proteranih i imovinskih prava naลกe drลพave, Crkve i graฤana?
Albanci su (na Kosovu i u Albaniji) u demografskoj stagnaciji i opadanju
Zar to nisu osnovna ljudska prava? Hoฤemo li priznanjem zloฤinaฤke โrealnostiโ, โrazraniฤenjimaโ i โkorekcijama granicaโ da usvojimo osnovno naฤelo ameriฤke istorije, uniลกtavanje celih ljudskih populacija, ili ฤemo da obnavljamo vekovne tradicije zajedniฤkog ลพivota balkanskih naroda?
Zar ne znate da su Albanci (na Kosovu i u Albaniji) u demografskoj stagnaciji i opadanju? Hoฤemo li da i dalje gradimo prosjaฤku ekonomiju โstranih investicijaโ i da pristajemo na otimaฤinu onoga ลกto je naลกe, rudnih bogatstava Kosova?
Hoฤemo li da se odreknemo Kosova i Metohije i da tako konaฤno postanemo najgore i najgluplje pokolenje u istoriji srpskog naroda?
Izvor: Politika
Na Kosovu i Metohiji je svaki korak korak po svetinji! Bila sam u Graฤanici, i iฤi ฤu opet i opet i opet…to je MOJE! I za sve to su neki naลกi preci ostavili kosti…svojim ลพivotimaplatili naลก ลพivot ovde…Srbija se mora razdrmati i setiti istorije, one prave, istinske. U nju spada i Kosovo kao srpska svetinja, asvetinje se ฤuvaju i vole!
Odlican komentar, koji mnogo govori. Ovo je 12 i pet minuta da se uopลกte krene u poboljลกanju demografije!? „Ne dozvoliti siptarima da secei i da tako osvajaju srpsku zemlju na Kosovu i Metohija!? Bez radjanja srpske dece nema opstanka, ne samo na Kosovu vec i u Srbiji, pa i u svetu!?
Da dopunim jednim detaljem : Kad je Slavonije napadnuta mogli smo vidjeti na RTS tancovanje folklornih grupa, valjda povodom prvog maja. Poslije samo 4 godine bombe su pale i na RTS.
Kako odbraniti ostatak Srbije koja je u izumiranju?ล ta ฤe nam manastiri,muzeji,zemlja kada neฤe biti naroda u Srbiji.Proฤitajte poslednji izveลกtaj Instituta druลกtvenih nauka-odeljenje Demografije.
Sve zavisi od nas i uvek je zavisilo od nekoga…sada zavisi od nas! Deca su nam po svetu, zar nije lepลกe ลพiveti u svojoj zemlji? A tome ih je trebalo i vaspitavati, dug proces koji ima teลพinu – a sad smo tu gde smo! I tu treba da budemo, jer je sve ovo naลกe…ja sma rodila troje, ja ลพelim damoje treoje rodi po troje, i veฤ na sje viลกe. Ako svako tako misli, neฤe izumreti Srbija, jer u njoj joลก pulsira ลพivot i ljubav…
Genijalno! I Miloลก Koviฤ i Miroslav ฤukiฤ. Proฤitaj ovo moj ubeuฤeni narode. I trgni se!
Sjajan tekst naลกeg velikog istoriฤara Miloลกa Koviฤa! Dodao bih na to samo jednu moju impresiju. Ne moramo da se udubljujemo u daleku istoriju da vidimo ลกta nam ta „uฤiteljica ลพivota“ kaลพe o moguฤim odgovorima na „kosovski test“. Prisetimo se da su svi srpski rodoljubi, poฤetkom raspada SFRJ ponavljali: „Beograd se brani u Kninu“. Nebrojeno puta sam liฤno ฤuo tzv. „intelektualce“ iz „kruga dvojke“ i sliฤne diljem Srpstva kako se sprdaju ca navedenom maksimom. Reลพim u Beogradu je poฤetkom maja 1995. prepustio Hrvatskoj Zapadnu Slavoniju, a poฤetkom avgusta iste godine i Knin i ฤitavu Republiku Srpsku Krajinu. Pao je Knin, a toga dana je glavna vest na naslovnoj strani „Politike“ (gornji levi ugao) bila ta da je predsednik Liliฤ ฤestitao nacionalni praznik Boliviji. Dok se tuลพna kolona Krajiลกnika povlaฤila prema Srbiji, Srbi su se banjali na Adi i na Primorju. Neki su mi „intelektualci“ tada objaลกnjavali da su sve to sredili Amerikanci i da su se Tuฤman i Miloลกeviฤ dogovorili da prepustimo Krajinu za Kosovo. Zakonomerno i logiฤno, baลก kako je predviฤeno 1991. godine, veฤ u martu 1999. godine bombe su padale po Beogradu, jer poslednje odbrane u Kninu viลกe nije bilo, ali i po Podgorici, Novom Sadu, Niลกu… Tzv. „intelektualci“ su tada, barem za kratko, zaฤutali… Treptali su svojim okicama, dok su njihovi pileฤi mozgovi pokuลกavali da smisle objaลกnjenje zaลกto bombe padaju po njima? Zvuฤi li jeretiฤki da sada kaลพem da, ako se desi ono ฤega se pribojavamo, neฤemo morati da ฤekamo nepune 4 godine, kao proลกli put, da vidimo neprijatelja na kuฤnom pragu? Avav danas, ako misli da ponovi „podvige“ tadaลกnjeg reลพima iz 1995. godine, samo treba da saฤeka da poฤne sezona kupanja na Adi i na Primorju. A i Bolivija je tada tu, valja im (opet) gromoglasno ฤestitati praznik!