„Kosovo* nije naš problem, već naš resurs iz koga crpimo duhovnu snagu i inspiraciju“, Aleksandar Vujović u “Srpskom svijetu”

„Kosovo* nije naš problem, Kosovo* je naš resurs – izvor naše duhovne snage i inspiracije, i čak ako ga nemamo pod svojom kontrolom“, bila je misao osnivača portala Novi standard Željka Cvijanovića, prerano preminulog o kome je na početku emisije govorio Aleksandar Vujović, vlasnik i  glavni urednik portala Novi standard, istovremeno nas uvodeći u postizbornu priču i očekivanu pobedu Aljbina Kurtija na parlamentarnim izborima za privremene kosovske institucije i brigu komentatora zašto nema Bajdenove čestitke za dan proglašenja tzv. nezavisnosti, 17. februara.

„Američka diplomatija ima običaj da čestita i po sedam dana unapred dane državnosti. Nama je, dakle, stiglo uobičajeno, mada drugačije nego što su bile Trampove čestitke. A to što njima nije stiglo, možda ipak jeste neka poruka. Oni su sad imali izbore,  Amerikanci nisu krili da imaju svoje favorite, a kako će to da se rasplete i šta će da se dešava znaćemo kada stigne čestitka rukovodstvu Kosova*. Siguran sam da je to razlog zašto ta čestitka još nije stigla, a Albance to pogađa, jer smatraju da su se sada demokrate vratile na vlast u Americi i oni očekuju  otprilike da Amerika opet bombarduje Srbiju. I ne samo oni, nego i Đukanović i Izetbegović, ali očigledno ne shvataju da su se okolnosti mnogo promenile“,  ovako glavni urednik Novog standarda komentariše izbore na Kosovu* i objašnjava zašto kasni čestitka SAD.

Komentarišući činjenicu da je bošnjački film „Quo vadis, Aida“ o Srebrenici, ušao u izbor za Oskara, a naša „Dara iz Jasenovca“ nije ušla ni u širi izbor, Aleksandar Vujović veli:

„Kad Anđelina Džoli dođe u Potočare da plače, nije mi jasno kako deo ljudi koji čine bošnjačku inteligenciju ne može da shvati da ona nije tu zbog njih, nego zbog američke uloge u tim ratovima, koja mora da se opravda. Zašto nije plakala u Iraku,  Siriji“ i objašnjava da u BiH ništa nije crno-belo ilustrujući tu tezu istorijom sopstvene porodice, poreklom iz Nevesinja:

„Na prag kuće mog pradede su došle ustaše. On je uspeo da ubije jednog ustašu, a zatim je odveden u jednu od jama, nikad nismo saznali u koju. Nekoliko decenija kasnije deca tih ljudi koji su ubili mog pradedu dolaze u istu tu kuću u Nevesinju i pokreću mitrovdanaske ofanzive. Onda vama neko kaže da ste vi počinili  genocid, a vi branite pradedovu kuću, i vama je neko došao dva puta u nekoliko decenija da vas pobije“, slikovito objašnjava šta se dešavalo Srbima, komentarišući aktuelne  dokumentarne i igrane filmove koji se bave tematikom stradanja Srba i prikazom srpskog nasleđa.

Preporučujemo vašoj pažnji u nastavku njegove poglede na EU, NATO, ali i zemlje istočno od nas, prvenstveno Rusiju i Kinu i njihovu ulogu u kreiranju stvarnosti koju živimo i mi, ali i čitav svet.

„Arhetipsko progovaranje nečega duboko zapretenog u Crnoj Gori, kroz te fenomenalne litije, je zaprepastilo ceo svet, svakog NATO generala i britanskog obaveštajca. Preko društvenih mreža oni precizno mere puls naroda, ali niko nije mogao da predvidi ovo što se desilo u Crnoj Gori. To bi se desilo i Srbiji, ako bi bilo koja vlast probala da podeli Kosovo*, da ga prizna ili pusti u UN. Stvara se mit o herojima koji su branili Košare. To iz nas progovara Kosovski zavet, kao reka ponornica, koja čas nestane, a za par godina ispliva i nas same iznenadi“,  samo su neki od primera koje navodi Aleksandar Vujović, a koji u poslednje vreme  pokazuju čime se istinski rukovodi srpski narod.

U razgovoru sa Gordanom Janićijević, voditeljkom Srpskog sv(ij)eta, urednik Novog standarda je govorio i o raznim aktuelnim temema.

Milijana Eraković