„Косово* није наш проблем, већ наш ресурс из кога црпимо духовну снагу и инспирацију“, Александар Вујовић у „Српском свијету“

„Косово* није наш проблем, Косово* је наш ресурс – извор наше духовне снаге и инспирације, и чак ако га немамо под својом контролом“, била је мисао оснивача портала Нови стандард Жељка Цвијановића, прерано преминулог о коме је на почетку емисије говорио Александар Вујовић, власник и  главни уредник портала Нови стандард, истовремено нас уводећи у постизборну причу и очекивану победу Аљбина Куртија на парламентарним изборима за привремене косовске институције и бригу коментатора зашто нема Бајденове честитке за дан проглашења тзв. независности, 17. фебруара.

„Америчка дипломатија има обичај да честита и по седам дана унапред дане државности. Нама је, дакле, стигло уобичајено, мада другачије него што су биле Трампове честитке. А то што њима није стигло, можда ипак јесте нека порука. Они су сад имали изборе,  Американци нису крили да имају своје фаворите, а како ће то да се расплете и шта ће да се дешава знаћемо када стигне честитка руководству Косова*. Сигуран сам да је то разлог зашто та честитка још није стигла, а Албанце то погађа, јер сматрају да су се сада демократе вратиле на власт у Америци и они очекују  отприлике да Америка опет бомбардује Србију. И не само они, него и Ђукановић и Изетбеговић, али очигледно не схватају да су се околности много промениле“,  овако главни уредник Новог стандарда коментарише изборе на Косову* и објашњава зашто касни честитка САД.

Коментаришући чињеницу да је бошњачки филм „Quo vadis, Aida“ о Сребреници, ушао у избор за Оскара, а наша „Дара из Јасеновца“ није ушла ни у шири избор, Александар Вујовић вели:

„Кад Анђелина Џоли дође у Поточаре да плаче, није ми јасно како део људи који чине бошњачку интелигенцију не може да схвати да она није ту због њих, него због америчке улоге у тим ратовима, која мора да се оправда. Зашто није плакала у Ираку,  Сирији“ и објашњава да у БиХ ништа није црно-бело илуструјући ту тезу историјом сопствене породице, пореклом из Невесиња:

„На праг куће мог прадеде су дошле усташе. Он је успео да убије једног усташу, а затим је одведен у једну од јама, никад нисмо сазнали у коју. Неколико деценија касније деца тих људи који су убили мог прадеду долазе у исту ту кућу у Невесињу и покрећу митровданаске офанзиве. Онда вама неко каже да сте ви починили  геноцид, а ви браните прадедову кућу, и вама је неко дошао два пута у неколико деценија да вас побије“, сликовито објашњава шта се дешавало Србима, коментаришући актуелне  документарне и игране филмове који се баве тематиком страдања Срба и приказом српског наслеђа.

Препоручујемо вашој пажњи у наставку његове погледе на ЕУ, НАТО, али и земље источно од нас, првенствено Русију и Кину и њихову улогу у креирању стварности коју живимо и ми, али и читав свет.

„Архетипско проговарање нечега дубоко запретеног у Црној Гори, кроз те феноменалне литије, је запрепастило цео свет, сваког НАТО генерала и британског обавештајца. Преко друштвених мрежа они прецизно мере пулс народа, али нико није могао да предвиди ово што се десило у Црној Гори. То би се десило и Србији, ако би било која власт пробала да подели Косово*, да га призна или пусти у УН. Ствара се мит о херојима који су бранили Кошаре. То из нас проговара Косовски завет, као река понорница, која час нестане, а за пар година исплива и нас саме изненади“,  само су неки од примера које наводи Александар Вујовић, а који у последње време  показују чиме се истински руководи српски народ.

У разговору са Горданом Јанићијевић, водитељком Српског св(иј)ета, уредник Новог стандарда је говорио и о разним актуелним темема.

Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: