Kosmet u UNESKU – kršenje rezolucije SB 1244
Još nema zvanične potvrde iz Uneska da je zahtev za prijem Kosmeta u ovu organizaciju stigao, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Ukoliko bude potvrđeno da je taj zahtev upućen, Srbija će nastaviti sa aktivnostima kako bi sprečila članstvo Kosmeta, rečeno je Tanjugu u tom Ministarstvu.
Kako ističu, svako razmatranje zahteva za prijem Kosmeta u Unesko ne samo što bi predstavljalo kršenje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 (1999), već bi imalo i izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu.
„Republika Srbija će svim raspoloživim diplomatskim sredstvima nastojati da, imajući u vidu neprihvatljivost ovog zahteva sa pravnog, političkog i kulturnog stanovišta, spreči članstvo Kosmeta u Unesku“, ističe se u odgovoru na pitanje Tanjuga povodom medijskih navoda da je Kosmet podnelo zahtev za članstvo.
Kako je navedeno, Srbija će nastaviti sa aktivnostima usmerenim ka obezbeđivanju pune primene rezolucije Saveta bezbednosti 1244.
Kosmetski ministar spoljnih poslova Hašim Tači je prošle nedelje objavio na svom Tviter nalogu da je Kosmet podnelo zahtev za članstvo u Unesko.
On je dodao da na Kosmet očekuju da u novembru budu primljeni u tu organizaciju.
To je naišlo na oštre kritike zvaničnika u Beogradu, a šef diplomatije Ivica Dačić napomenuo je da to „nije otvaranje vrata za stolicu u Ujedinjenim nacijama“.
Oglasio se i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, rekavši da Vlada Srbije i srpska diplomatija ne prihvataju ideju da Kosmet bude član Unesko i da će boriti protiv toga.
On je tu incijativu Prištine okarakterisao „vrhunskim cinizmom“ i politički neodgovornom.
„Oni koji to danas traže su glavni vinovnici razaranja stotina srpskih svetinja na Kosmetu. Mislim da je sama ideja da oni koji su izašli iz rata kao ratni komandanti pa se onda presvukli i postali političari danas traže da upravljaju i odlučuju o svetinjama koje su dok su bili u uniformama razarali – to je vrhunac cinizma i političke neodgovornosti“, rekao je Đurić za TV Pink primetivši da takva ideja u političkom smislu nije dobar signal.
Na pitanje kako će se to odraziti na dijalog Beograda i Prištine, Đurić je kazao da on treba da se vodi tako da se pre svega omogući i normalizuje život običnih ljudi.
„Nama nije lako ni svejedno što moramo da razgovaramo sa ljudima za koje znamo šta su i kako radili, ali razgovaraćemo sa svakim ko može da dovede do toga da naši ljudi budu bezbedniji i sa svakim ko je odgovoran u ime albanskog naroda“, dodao je.
