• Издвојено
• Колумне

Конгрес за историјску маргину

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Ми, опозиционари, пропустили смо прилику јуче да на улици одржимо конгрес незадовољног народа. Посвађани око ничега неспособни смо за било коју креативну акцију. Уморни од себе и властите неспособности затворили смо се у бесмислене атаре ограђене мртвилом и самопонижењем

Горан Даниловић

Пише: Горан Даниловић

Ми, опозиционари, пропустили смо прилику јуче да на улици одржимо конгрес незадовољног народа. Посвађани око ничега неспособни смо за било коју креативну акцију. Уморни од себе и властите неспособности затворили смо се у бесмислене атаре ограђене мртвилом и самопонижењем.

Колико је ДПС модерна и реформистичка партија показао је јучерашњи конгрес? Неколико гостију из региона, с однекуд природатим домаћим Новаком Килибардом, одало је утисак неког марвеловског зезања – путешествија у будућност али са ликовима из ономадске прошлости.

Јавност има одавно привид да се ДПС подмлађује или отвара простор новим људима, да се мијења више него цијела опозиција заједно. Када погледате, мало боље то је, међутим, једна од најконзервативнијих партија неспремна на широко отварање или политичку еволуцију.

На јучерашњем конгресу млади људи и посебно жене, макар биле посланице, министарке, научне раднице, били су маргинализовани – смјештени негдје иза, по средини, као сувишак или невољни додаци једном давно преживљеном политичком ентеријеру. Доминирали су готово исти људи који су државно-партијска власт деценијама. Некако је све било подешено као да ће се однекуд, из Београда, у том часу појавити једини недостајући сценариста и редитељ Светозар Маровић, а Бемаксовом халом проломити аплауз какав скорије није запамћен.

И заиста је неправда, партијска и тужилачко-судска, да је ту био Мугоша, а да није био Свето. А да је био, сигурно не би Ђукановићев говор био тако досадан, стерилан, освртнички и уморан, говор с недостатком политичких идеја тек распакованих за будућност, говор вајкања и правдања, без визије, без наде, некако сложен за историјску маргину, некако дементан и надасве потпуно незанимљив.

Схватили смо да ће по Ђукановићевој агенди Црна Гора, односно ДПС, радити на снажењу државног идентитета? Шта то значи само Ђукановић зна, а остали слуте! Да, биће и одбијени напади на црногорски национални идентитет, или тако нешто? Агресор је очигледно васцијели домаћи непријатељ разврстан у политичко-црквеним круговима, традиционална Црна Гора и нешто страних фактора приде. О економији, о економској перспективи, о захукталој, новој глобалној кризи ни ријечи.

НАТО је у Ђукановићевим уморним говорима, замијенио она мјеста на којима се као везивно ткиво јаких мисли обично налазе неки; “даклеи”, “елеми” или “ергои”. ДПС је јуче прокламовала уствари практично, интересно јединство, представила се јавности са новим штеповима по шавовима који су одавно пукли. Подијељени на Милове и Душкове ипак су се заогрнули јединством ра зличитости и различитим, а опет јединственим бизнис интересема ових и оних кланова.

ДПС је тако коначно и јавно постао досадна и сасвим нежива политичка платформа за остваривање мноштва приватних интереса. То је тек легалистичка потпора и подршка за нелегалне послове појединаца и група које на окупу сада држи само голи страх да би свака промјена била фатална за њихов уходани посао и интерес.

Нажалост такве заједнице знају да потрају управо из поменутих разлога. Ту неда судара идеја и идеологија иако је новоизабрани стари предсједник желио да покаже како идентитетско-идеолошке битке нису довршене.

Ипак, извјесно је да инсистирање на одбрани идентитета говори о томе да се он заправо и не разумије, да се не посједује, или да се за њим лута у непрекидном трагању, и то с надом да се никада не пронађе. Онога тренутка када би ДПС објавио да је ловљени идентитет коначно и уловљен та партија би постала бесмислена удруга, а тврдња да су интересни когломерат толико очигледна да би свима све било јасно. Ту истину и данас, у замазаној стварности, виде многи али је прећуткују, па и скривају од себе, јер журка међусобне јагме непрекидно траје и што је најлуђе – од ње се и даље добро живи и то на рачун ближњега свога.

Ми, опозиционари, пропустили смо прилику јуче да на улици одржимо конгрес незадовољног народа. Посвађани око ничега неспособни смо за било коју креативну акцију. Уморни од себе и властите неспособности затворили смо се у бесмислене атаре ограђене мртвилом и самопонижењем. Чак ни неживој и превазиђеној политици ДПС-а нисмо способни да доскочимо акцијом која би у мртва плућа удахнула мало наде, чистог и обећавајућег ваздуха.

Било је питање части да покажемо како смо живи али нама је идеја о заједништву, заснованом на поштовању разлика и принципа, даља него ДПС-у идеја о демократској Црној Гори.

Јучерашња контаминација јавног простора буђавим порукама првог човјека ДПС-а била је утолико тежа колико смо тој буђи, управо ми, дозволили да се намножи и запарложи до вјечности.

За три деценије ДПС је научио да влада, не увијек са собом, али са неколико стотина хиљада људи апсолутно. Научио да влада и са временима у којима су велике приче испричане, а политичка понуда владаоца јадна и чемерна. Ми смо научили више, научили из мноштва грешака од којих су многе биле и ненамјерне, научили толико да ће наш међусобни рат трајати до истребљења – себе ћемо извјесно побиједити.

За то вријеме ДПС има прилику да се обнови и реорганизује, а његов подмладак да добије почасна мјеста утјехе у властитој партији – или то или попут наше младости да се запути на плантаже Јужне и Сјеверне Америке, носећи у срцу земљу прадједова који ће и тада бити на челним партијским и државним функцијама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: