У организацији Српске православне црквене општине которске и Српског пјевачког друштва (СПД) “Јединство” (1839) Котор, прексиноћ је у цркви Светог Николе у Старом граду приређено концертно вече са монахињом Јулијанијом Денисовом из Бјелорусије.
Концерт је дио програма обиљежавања 180 година СПД “Јединство”, а под диригентском палицом ђакона мр Михајла Лазаревића хор је извео: Свјати Боже – Агиос о теос, Во Царствији Твојем, Херувимску пјесму, Достојно јест, О Тебје радујетсја („гречески“ напјев), Плач Пресвјатој Богородици (из старообредних нота 19. вијека), Вјун над вадој (народна пјесма), Французскаја кољадка, Наша вера ( на текст Св. Николаја српског).
Захваљујући се монахињи Јулијанији Денисовој на учешћу на концертној вечери Лазаревић је подсјетио на јубилеје које прослављамо у текућој 2019. години: „800 година аутокефалности Српске православне цркве, „180 година „Јединства“, „50 година службе у цркви Св. Николе у Котору намјесника бококоторског, пароха которског, протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића“, „25 година на челу хора СПД Јединствo диригента Михајла Лазаревић.
Том приликом монахињи Јулијанији је поклонио икону Светог Саве кога „Јединство“ прослаља као свог заштитника. Икону је иконописао члан хора Иван Зечевић.
Монахиња Јулијанија Денисова је говорила о свом ствараластву, животу прије манастиира, о одлуци да се замонаши, похвално се изразивши о пјевању которског хора.
Монахиња Јулијанија Денисова (Ирина Вадимовна) рођена је 6. септембра 1957. године Минску. Отац, Денисов Вадим Петрович, био је инжењер, а мајка – Денисова Галина Ивановна, магистар пољопривредних наука, данас је у пензији. Године 1975. завршила је Средњу специјалну музичку школу при Бјелоруском државном конзерваторијуму. Факултет теорије и композиције Лењинградског Државног конзерваторијума завршила је 1980. године као музиколог и запослила се у школи коју је раније похађала (данас је то Гимназија-колеџ при БелДАМ), гдје је 27 година предавала солфеђо и хармонију.
Господ јој је даровао троје дјеце.
Вјеру је стекла 1992. године и почела је да пјева у црквеном хору. Од 1997. до 2007. године била је диригент Првог хора минске цркве светих Петра и Павла. „За усрдан труд“ у славу Свете Цркве награђена је медаљом светитеља Кирила Туровског, као и Почасним знамењем савета министара „2000 година хришћанства“.
У манастир је дошла 2007. године по благослову протојереја Андреја Лемешонока, и ускоро је постављена за главног диригента. Монашки постриг је 3. јануара 2011. године обавио митрополит Филарет.
Монахиња Јулијана руководи сестринским хором и Празничним хором минског манастира свете Јелисавете (који је до 2007. године био Први хор минске цркве светих Петра и Павла). На почетку свог стваралачког развоја хор је учествовао у различитим конкурсима и фестивалима. Тако је 1999. године на ИВ Међународном фестивалу православних пјесама у Минску освојио Гран-При, а 2000. године је добио награду на XIX Међународном фестивалу православне црквене музике у Хајнувци (Пољска).
Хор је три пута учествовао на Фестивалу руске духовне музике у Вилнусу (Литванија), као и у Варшави на Међународном фестивалу сакралне музике; појао је у храмовима Христа Спаситеља и иконе Мајке Божије „Всјех скорбјашчих Радост“ на Ординки, као и у Краљевској сали Останкино у Москви, у Сали академске капеле и Великој сали филхармоније у Санкт-Петербургу, у Успењској цркви у Харкову, појао је на богослужењима у Псково-Печерском, Дивејевском и Валаамском манастиру.
У току последњих година хор учествује у обнови „Великопосних концерата“ – једном од главних пројеката „Академије православне музике“ у Санкт-Петербургу.
Као предавач у Летњој школи „Академија православне музике“ (Санкт Петербург) од 2012. до 2016. године држала је курсеве „Хармонизација напева“ и „Диригентско умеће“. По милости Божијој, удостојена је да два пута руководи хором на Литургији валаамске традиције у Спасо-Преображењском храму Валаамског манастира.
Са сестринским хором је учествовала на мисионарским гостовањима у европским земљама: Белгији, Француској, Холандији, Енглеској и Ирској. Такође је била члан жирија Првог међународног конкурса православних композитора „Роман Слаткопојац“ (Санкт Петербург).
Од 1994. до 2018. године написала је око 180 црквених пјесама, обрада и аранжмана. Издавачка кућа манастра свете Јелисавете издала је нотне зборнике „Пјеније всеумиленоје“ (2000), као и четири издања – „Литургија“, „Свеноћно бденије“, „Пјесме са различитих служби“ и „Покајничке песме“ од планираних „Сабраних песама“, преко 20 дискова са снимцима хорова (Празничног и монашког). Информативна агенција Бјелоруске Православне Цркве издала је филм „Диригент (2006)“, а манастирски видеостудио „Јован Војник“ – документарни филм „Инокиња“ (2010). Двеиј хиљаде четрнаесте године изашао је дугометражни филм о Празничном хору „Јединим срцем“. За усрдан труд у славу Свете Цркве монахиња Јулијана је награђена медаљом светитеља Атанасија Патријарха цариградског и харковског Чудотворца.
За допринос препороду духовне обнове отаџбине награђена је медаљом „За заслуге“.
Од 2010. године до данас монахиња Јулијана је руководилац Међународног фестивала православних песама „Державниј глас“, а (од 2017. године) и минског фестивала „Великопосни концерти“.
Концертно вече завршено је заједничким пјевањем Химне Св. Сави.
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
La mozione della Liga Veneta Repubblica sull’autonomia del Veneto in discussione a Brussels all’assemblea generale di EFA
A novembre del 2018 la Liga Veneta Repubblica aveva inviato al Bureau di EFA una mozione che impegnava l’Alleanza Libera Europea ad attivarsi presso le istituzioni Europee, al fine di condividere il lavoro istituzionale del Veneto fino alla conclusione del negoziato con il Governo e lo Stato Italiano, finalizzato ad una reale autonomia istituzionale, economica e decisionale contenuta nelle 23 materie di riferimento consentite dall’art. 116, terzo comma, della Costituzione Italiana.
Предлог Лиге Републике о аутономији Венета о коме се расправља у Бриселу на генералној скупштини ЕФА
У новембру 2018. Република Венеција послала је Бироу ЕФА предлог којим се Европска слободна алијанса обавезала да предузме мере у европским институцијама, како би поделила институционални рад Венета до закључења преговора са Владом и државом Италијански, усмерен на стварну институционалну, економску и аутономију одлучивања садржану у 23 референтна питања која дозвољавају чл. 116, трећи пасус италијанског устава.
Имамо и ми Бокељи на то право,само га треба искористит !?