Колике су заиста плате у Њемачкој
1 min read
Илустрација (Фото: SatTV)
Устаљено је мишљење да су у Њемачкој плате високе. То је и разлог због којег се многи одлучују да дођу да раде и живе у тој земљи. Колико су заиста те плате високе? И колико „узме“ држава?
Бројке не лажу – али их треба правилно „читати“. Тако би, рецимо, требало знати да ћете, када у Њемачкој питате људе колика им је мјесечна плата, добити одговор о бруто, а не о нето износу. Ако уопште добијете одговор, јер Њемци то питање сматрају индискретним и нерадо на њега одговарају, пише Дојче веле.
Статистике, пак, показују да је просјечна месечна бруто плата у Немачкој 2018. износила око 2.950 евра. Просјечна нето плата, дакле оно што је исплаћено запосленима у Њемачкој била је, међутим, знатно нижа. Тачније, 33 одсто нижа – и износила је 1.945 евра. Иза тих готово хиљаду евра разлике између бруто и нето износа стоје давања држави у виду пореза и доприноса за разна осигурања.
Висина пореза који се мјесечно одбија од плате притом зависи од пореске класе запосленог (има их шест), а која зависи од тога да ли он живи у брачној заједници, да ли је самохрани родитељ, да ли његов/а супруг/а ради, да ли један брачни партнер зарађује знатно више, да ли ради више послова, итд, итд.
Нето и бруто плата у Њемачкој
Да бисмо показали како то изгледа у пракси, израчунали смо бруто и нето плату у два случаја: за једног брачног партнера који више зарађује од другог, има двоје дјеце и просјечну њемачку плату од 2.948 евра мјесечно и за самца без дјеце који има исту толику плату.
Оцу или мајци двоје дјеце ће, након што му се одбије 167 евра пореза, 215 евра (7,65 одсто) доприноса за здравствено осигурање, 274 евра (9,2 одсто) за пензионо осигурање, 36 евра (1,25 одсто) за осигурање у случају незапослености и 45 евра (1,525 одсто) за осигурање за његу у старости – на рачун лећи 2.209 евра.
Особи која живи без брачног партнера и нема дјеце ће се на рачуну на који јој се уплаћује мјесечна плата у бруто износу од 2.948 евра наћи само 1.944 евра, јер је порез који мора платити много већи.
Осим тога, она мора да плати и 22 евра пореза солидарности од којег су отац или мајка двоје дјеце из претходног примјера ослобођени. Ако је притом и члан/ица католичке или протестантске заједнице, онда ће јој на рачун бити уплаћено још четрдесетак евра мање (црквени порез).
Најбоље и најлошије плаћена занимања
Просјечна плата је, међутим, апстрактан статистички податак који не говори много о томе колико су добро или лоше плаћени запослени на одређеним занимањима. Разлика између оних који су на врху листе примања и оних који су на њеном дну је огромна.
Љекари примаријуси зарађују тако у просјеку више од 120.000 евра годишње, дакле, више од 10.000 евра бруто мјесечно, нешто мање менаџери у трговачком и финансијском сектору, а 30.000 евра годишње мање љекари специјалисти.
Они на зачељу листе жале једва спајају крај с крајем. На неславном задњем мјесту је помоћно особље у кухињама које зарађује у просјеку мање од 2.000 евра бруто мјесечно, док конобари и фризери, односно фризерке, зарађују само неколико десетина евра више.
Међу најлошије плаћеним занимањима су и агенти у кол-центрима, кувари, помоћно особље у стоматолошким ординацијама, његоватељи и возачи камиона. Знатно нижу од просјечне њемачке плате имају и медицинске сестре с мало радног искуства (у јавним здравственим установама), као и васпитачи/це у вртићима.
Законски прописана минимална надница
Њемачка је једна од земаља Европске уније са законски прописаном минималном платом по сату. Она тренутно износи 9,19 евра.
Највишу законски прописану минималну сатницу има Луксембург (11,97 евра), а вишу од Њемачке још четири чланице ЕУ: Белгија, Ирска, Холандија и Француска. Најнижу минималну плату по сату имају Бугарска (1,72 евра), Летонија (2,54 евра), Румунија (2,68 евра), Мађарска (2,69 евра) и Хрватска (2,92 евра). И ту се, наравно, ради о бруто износима.
Ако нисте у привременом или сталном радном односу у некој приватној фирми или у јавној установи с одговарајућим уговором, већ радите као хонорарац, онда ћете морати сами да се побринете за здравствено и друга осигурања, односно да урадите пореску пријаву и платите држави порез.
За то ће вам највјероватније бити потребан порески савјетник, јер попуњавање пореске пријаве у Њемачкој није нимало лак задатак. Лако се може догодити да вам то савјетују управо порески службеници којима се обратите с питањима о вашим пореским обавезама и пореској пријави.
С пореским властима у Њемачкој се, иначе, није шалити. Осим тога, њемачки порески систем је веома сложен и порески савјетник не само да помаже да се правилно попуни пореска пријава, већ и да се не пропусти неку пореску олакшицу коју може да искористи и која може да умањи порески дуг.
Више од европског просјека, ниже него у Швајцарској
Дакле, да ли су плате у Њемачкој високе? Из перспективе Србије сигурно јесу. Ради се наравно, требало би то на крају нагласити, увијек о уредно регулисаним, пријављеним и плаћеним радним односима. Послови „на црно“ су ван свих тих статистика и закона.
Плате у Њемачкој знатно су више од европског просјека, али ниже него у Швајцарској, Луксембургу и Данској. То показују статистике и бројке.
Али када говоримо о висини плате, увек је важно сагледати и шири контекст: колики су трошкови живота, прије свега хране и становања, каква је ситуација на тржишту рада, како су плаћена поједина занимања.
Корисно је, на крају, знати и овај податак: да је 2017. једно њемачко домаћинство у просјеку трошило 2.517 евра, од чега 897 евра само на стан и режије.
