Ко не види, испале му

Пише: Емило Лабудовић

И најнезнавенијем је одавно јасно да је Црна Гора доминион. Многи се питају у њој и око ње, намножило се и „курти и мурти“, само се она не пита сама са собом колико ни мађарска „камењарка“ са гаћама. Она је, по овдашњем наративу, и независна, и слободна, бира свој пут и своје пријатеље и сапутнике, али свако мало нешто МОРА, нешто НЕ МОЖЕ, нешто НЕ СМИЈЕ, нешто јој се НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ а нешто јој се СУГЕРИШЕ, наводно пријатељски. Са некима СМИЈЕ а са некима НИ ЗА ЖИВУ ГЛАВУ. И тако, свакодевно је на контроли и терапији „медицинског тима“ из Брисела који се скоро редовно консултује са експертима из Берлина, Лондона и Вашингтона. А Загрб дође као трешња на торти, при чему се заборавља да нам је онај Месић и даље почасни грађанин Подгорице. И чим се „независна“ макар и накашље, услед назеба или, не дај боже неког вируса из Москве и Београда, одмах јој се појачава терапија.

Али, та њена независност, слобода и самосвојност све чешће се напада и изнутра. Напада се сукцесивно и планирано, користећи се свака прилика. Многи су већ заборавили оно демонстративно цијепање првог тома Енциклопедије Црне Горе у Скупштини због одреднице о Албанцима. Нико није ни главу окренуо кад је градоначелник Тузи суспендовао државну уредбу и увео своја ковид – правила. Сага о Улцињу и Арапима дошла је дотле да се мјесни гувернадур, онај Нимангебу, иначе хрватски студент, одважио да запријети како ће оне који се, са државног врха, одлуче да спроводе државну политику (каква год да је) прогласити непожељнима у „његовом“ вилајету.

То што се око свега диже димна завјеса бриге за будућност, за екологију, за домаће бизнисмене, у чему су им  МАНС и остали сателити десна рука, само је покушај да се прикрије оно што је и слијепцу видљиво. Ник, Генци, Зенка и остали полако и стрпљиво ограђују „своје“, а ако се неко и дрзне да прескочи тарабе пријавиће га директно у Тирану. Ономе Рами који јуче поново освоји мандат.

Искрен да будем, пуца ми прслук и за Велику плажу и за њене „чуваре“ у свим периодима, са све оном запјенушеном Вањом. За све који су данас дигли глас и развили барјаке, а ћутали су и нигдје их није било свих ових година док је Мило крчмио Црну Гору као разблудни син очевину. И не видим неку велику разлику између оног Статиса који заључа „Свеца“ и овог Алабара који се намерачио на Велику плажу. И није све до њих и са њима. Само прошле године странци су у Црној Гори купили некретнина за 370 милиона евра.

У дебело распродатој држави цинизам је спорити се и бранити последњих пар њива које су још „у посједу“. „Окашњела памет мачку под реп“, рекао би народ. А за ове браниоце и чуваре плажа, да није ријеч о ограђивању посебног тора на катуну Црне Горе, важила би она да „није мајка клела сина што се се коцкао, већ што је покушо да се вади“!

И тако, Генци је јавио Рами да му насрћу на „његово“, а у некој не тако далекој перспективи и Рамино и „раминих“. Можда ово дјелује сувише претјерано, али све „наше“, сви наши суноврати почели су овако, на први поглед, наивно на шта смо лакомислено одмахнули руком, а онда најебали као жути, да опростите на изразу.

И на крају, обавјештавам оног Алабара и све њему  сличне да ћу их, уколико се дрзну да нанишани мој Шекулар и покушају да нешто изграде у њему, гађати камењем са Улице. И пријавити их, још само да видим коме, а Даши Шекулацу и Вуку Љеваку, прије свих. Рами нећу посигурно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: